Gostujući u emisiji „Male stvari“ na Hype televiziji svetska, evropska i dvadesetsedmostruka prvakinja Jugoslavije u karateu Tanja Petrovic osvrnula se na vreme kada je nastupala bez obeležja države.
“Bilo je to devedesetih, u vreme raspada Jugoslavije. Nama individualnim sportistima bilo je dozvoljeno da nastupimo na Olimpijskim igrama, ali kao “independent” ( nezavisni) i to samo zahvalnujuci privatnim vezama koje je tada imao predsednik našeg karate saveza Marko Nicović. Inace mi ne bi postojali.
Kada sam se pela na pobednicko postolje, nije bilo ni naše himne, niti zastave.Umesto toga svirala se Oda radosti i nastupali smo pod zastavom Olimpijskog komiteta.
Dojučerašnje kolege iz Hrvatske, sa kojima smo bili u istoj reprezentaciji i delili sobe na takmičenjima, samo par meseci pre toga – izbegavali su nas i pravili se da nas ne poznaju.
Bilo je to strašno.
Secam se da smo plakali na tribinama i da nismo smeli da navijamo za svoju zemlju. Doduše, ona se tada zvala Savezna Republika Jugoslavija ( SRJ). Organizatori su nas jurili da nam skinu trenerke sa obeležjima nase zemlje.”
U iskrenom razgovoru sa autorkom emisije Snežanom Dakic, slavna karatistkinja, koja je čak bila i prvakinja Japana i Amerike, a danas hiljade dece uči veštinama i etici ovog borilačkog sporta u svom karate klubu Nipon, otkrila je da je plakala uz himnu Hej Sloveni koju je i dalje, kada je zvanična himna postala Bože pravde, duboko u sebi nastavila emotivno da doživljava kao svoju himnu, baš poput većine ljudi koji su odrastali u vreme Jugoslavije.
hypetv.rs
