PILA SAM ŠAKU LEKOVA, BILA SAM U DEPRESIJI: Vesna Đogani prvi put o najtežem životnom periodu!
Vesna je otkrila da je tri nedelje provela u bolnici kada je izgubila dete i da joj je bilo jako teško jer je imala postporođajnu depresiju.
– Kada sam zatrudnela i kada sam rodila dete, krenulo nas je. Đole je bio u fazonu jao gde baš sad. Mi smo to iskoristili u pesmi Tata treba da častiš, sve je istina kroz te pesme i zato su one i postale hitovi. On je rekao gde baš sada, izbacili smo album Čekam te kod kolima, zovu gazde, imam rezervisane sve te termine, a ti ostala trudna. Bila sam u fazonu biće sve ok. Nemam pojma u tom momentu izgovaram biće sve ok, potrudiću se da bude sve ok, da gorim bukvalno. Posle porođaja sam se promenila. Dobila sam nove strahove. Prvih šest meseci bila sam u postporođajnoj depresiji. Kao prvo, epidural sam teško podnela, jedna sam u milion. Bila sam sva šlogirana, jako dugo mi je bilo moguće da u vožnji gledam samo pravo. Nisam smela da gledam levo i desno dok se vozimo šest meseci posle toga. Mogla sam da gledam samo pravo. Znači sva putovanja su tako izgledala a počela sam odmah da radim, posle 40 dana i dok sam bila trudna sam radila, i tokom obe trudnoće sam radila i bila u fazonu ja idem da pevam apsolutno me ne zanima šta god da tabloidi pišu, meni je doktorka rekla da ja mogu. Sve vreme sam se kretala, bila sam u toj depresiji jedno šest meseci- rekla je Vesna.
-Bila sam toliko nesrećna, tužna, plakala sam svakodnevno. Krenem da ga dojim a suza suzu stiže, pritom željeno dete, sve najlepše, sve divno. Đole mi je našao ženu koja će da dođe da mi opegla, da mi skuva ručak, da mi pomogne oko kuće, moje je samo da budem mama, a ja ne znam šta da radim, ja samo plačem. Đole, na primer, uveče ustane i uzme neku čašu isprlja je, popije vodu, čaj, jogurt, mleko, ja se misli u sebi jao sad treba da ustanem i treba to da operem. Znači čangrizava, mrzovoljna, nezadovoljna. Svi su me slagali, rekli su mi smršaćeš lako a ja dobila 30 kilograma. Treba da se vratim među devojke koje su deset godina mlađe od mene, koje su uže od mene. Nosim 40, a u tom momentu 42 broj cipela, jer se proširi i noga, sve se pomeri. Izlazak iz porodilišta… Bežim kroz podrume, kroz hodnike, da me ne bi videli, nisam htela da me slikaju, eto gotovo- rekla je Đoganijeva, koja se potom osvrnula na drugu trudnoću.
– Kada sam bila drugi put trudna sa Laurom, sa drugim detetom imala sam samo 15 kilograma viška, bila sam različita – jedna Vesna koja je imala te godine i ova Vesna sada. Tada kada sam rodila Lauru sa 35 godina treba da se upoznaju te dve žene, da kažu ej ko si ti uopšte. Nažalost između svega toga imala sam 2011. godine jedan spontani pobačaj u četvrtom mesecu trudnoće i to iskustvo je bila prekretnica za sve. To je zapravo bio moj prvi neuspeh. Sve je to strašno i sve je to veliki stres. Kada sam ležala u porodilištu, morala sam tri nedelje da ležim, šaku lekova sam pila svakog dana, imala sam tefter gde sam zapisivala koju terapiju uzimam. Mi smo se trudili da to dete zadržimo, što se kaže, ipak je željena trudnoća i kod nas u našem sistemu je tako. Đole je na početku, kada je već video da se desilo krvarenje da nije dobro, rekao osećam neku ne tako dobru energiju ja bi da mi to prekinemo. Mislim da bi najhumanije bilo za moju ženu i za mene da mi to stopiramo, zato što ovo ne ide u pravcu u kom bi trebalo da ide. Mi smo nekako pokušali tri nedelje i onda se na kraju prekinulo sve. Tada, ležeći tamo u porodilištu, gledala sam i staro i mlado, sve žene. Znači i mlade devojke sa raznim nekim problemima, pa onda i ove starije preko 60 godina sa isto tako ginekološkim problemima. Bila sam u fazonu: ” Bože kako se mi žene kroz život mučimo i koliko je to zapravo sve teško.” Nažalost, upala sam u depresiju. Kratak period, jedno godinu dana mi je trebalo da se izvučem. Mi žene na Balkanu smo u fazonu gotova stvar. Tako možemo da se šalimo, prvo ga doživim, pa me boli, pa onda patim, pa onda budem u fazonu ma ko ga j. i onda posle budem u fazonu šta sam ja iz svega ovoga naučila. Eto, to je taj proces – priča Vesna i dodaje kako je uopšte dobila drugo dete:
– Jako dugo nisam htela uopšte da razmišljam i razgovaram o drugom detetu i onog momenta kada sam pustila da ne želim da imam drugo dete i da je Andriano sasvim dovoljan i maziću ga i paziću ga, eto desila se i druga trudnoća. Do šeste nedelje sam ignorisala da sam trudna, a znala sam da jesam. Jedna devojčica išla je ispred mene a tata ju je nosio. Mahnula mi je a ja držim drugaricu, prelazim ulicu i kažem joj trudna sam i nosim devojčicu Prvo sam sve to odlagala i kad je došla šesta nedelja… Imam svoje strahove, desilo mi se to što mi se desilo i u fazonu sam šta sada da radim i onda dolazim kod doktorke i ona me ovako gleda… Ulazim na vrata i kažem znate ja imam toliko i toliko godina u drugom sam stanju, ali se meni desilo to i to i plašim se. Doktorka kaže uđite, sedite, kako se zovete, koliko imate godina, ja kažem, ona ne brinite se ništa, sve kako ovaj gore kaže tako će i biti. Ajmo mi polako, ime i prezime, datum rođenja, znači, ona je mene u jednoj rečenici, kad je rekla ovaj gore i pogledala, osetila sam kao neki najež i cela ta euforija moja se samo smirila i sve će biti kako treba i bilo je kako je trebalo. Sebe sam tešila kada se sve ono desilo što se desilo, ko zna zašto je to dobro – ispičala je Vesna, a onda dodala da se nikada neće udati za Đoganija:
– Neću svadbu i neću papir i neću prsten. Posle ovoliko godina, prosto je nevažno, ali kao mlada nisam nikad sebe zamišljala u venčanici, niti me zanima. A onoliko spotova sa venčanicom imam i sa tematikom svadbe. Zato što je ta tema, očigledno se tu nešto dešava kod mene. Šta će nam to posle ovoliko godina. Ja sam pravno već kako treba, ništa to. Deca se prezivaju Đogani a ja sam u dokumentima Trivić- zaključila je ona za medije.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
