Teritorija Donjecke Narodne Republike još uvek nije cela oslobođena, pa je, u najmanju ruku, potrebno osloboditi celu teritoriju i specijalna vojna operacija će biti nastavljena, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov govoreći o ciljevima specijalne operacije u svetlu referenduma.
„Ono što mogu da vam kažem sa apsolutnom tačnošću, znate da još nisu oslobođene sve teritorije Donjecke Narodne Republike. Radi se o teritoriji u granicama 2014. Zbog toga je, u najmanju ruku, potrebno osloboditi čitavu teritoriju Donjecke Narodne Republike“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li će specijalna operacija biti nastavljena nakon što Rusija potpiše dokument o prisajedinjenju novih regiona.
On je podsetio da je teritorija LNR već oslobođena.
Peskov je istakao da će specijalna vojna operacija biti nastavljena nakon mogućeg prisajedinjenja novih teritorija Rusiji gde su održani referendumi.
Odgovarajući na pitanje ko će štititi granice novih teritorija nakon potpisivanja četiri sporazuma i da li se planira slanje ruskih pograničnih trupa tamo, Peskov je odgovorio da je tamo u toku specijalna vojna operacija.
„Naravno, ona će se nastaviti. Tamo su u toku borbena dejstva“, primetio je portparol.
SAD postaju strana u sukobu
Peskov je dodao da se SAD sve više približavaju tome da postanu strana u sukobu u Ukrajini, što je izuzetno opasno.
Portparol Kremlja je naglasio da ruska strana ima negativan stav prema izjavi američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o mogućnosti upotrebe oružja koje SAD isporučuju Ukrajini protiv teritorija na kojima su održani referendumi o pridruživanju Rusiji.
„Američka strana sve više de fakto ulazi u ovaj sukob, sve više se američka strana približava tome da postane strana u ovom sukobu, što je izuzetno opasno“, naglasio je Peskov.
Povodom reči predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, koji je rekao da „neće imati o čemu da razgovara“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ukoliko Moskva prizna referendume na teritoriji DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, Peskov je napomenuo da je ovo nije nova izjava.
„On (Zelenski) je odavno rekao da nema o čemu da razgovara. On je odavno odlučio da odustane od bilo kakve ideje o pregovorima“, zaključio je portparol.
Blinken je ranije izjavio da SAD nemaju ništa protiv da Kijev upotrebljava zapadno oružje na teritorijama koje bi mogle postati deo Rusije nakon referenduma.
O referendumima
Referendumi o prisajedinjenju Rusiji održani su od 23. do 27. septembra u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Prema rezultatima obrade 100 odsto glasačkih listića u DNR, 99,23 odsto izašlih glasalo je za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji, u LNR – 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti – 87,05 odsto, u Zaporoškoj oblasti – 93,11 odsto. Predstavnici niza zapadnih zemalja, uključujući i Evropsku uniju, saopštili su da ne priznaju rezultate referenduma. Istovremeno, međunarodni posmatrači, uključujući i one iz zemalja EU, pratili su referendume i potvrdili slobodnu volju građana.
Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se građanima u 21. septembra povodom situacije u Donbasu i toka specijalne operacije. On je naveo da će Rusija podržati odluke referenduma LNR, DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti i objavio delimičnu mobilizaciju u Ruskoj Federaciji, nazvavši to odlukom koja je u potpunosti adekvatna aktuelnim pretnjama.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Izvor: Sputnjik
