Ranija istraživanja su pokazala da pripadnici plemena Čimane imaju najzdravije srce na svetu. Nova istraživanja kažu i da njihov mozak drugačije stari. O čemu se radi?
Foto:Printscreen/YouTube
Pleme Čimane, iako naravno dolazi u kontakt sa ljudima izvan njihove zajednice, mahom živi izolovano. Obrađuju zemlju, love, pecaju i prikupljaju plodove onako kako su to decenijama unazad radili njihovi preci – pre industrijalizacije. Kao takvi, „netaknuti“ modernim tehonogijama, izuzetno su interesantni naučnicima iz svih oblasti.
„Čimane su eksperiment prirode kada je reč o potencijalno pogubnim posledicama modernog života na naše zdravlje“, rekao je neuronaučnik Andrej Irimia sa Univerziteta Južne Kalifornije o plemenu koje živi u bolivijskom delu Amazonije.
Rezultati jedne studije, objavljene u časopisu Lanset otkrivaju da najzdravija srca na svetu imaju članovi plemena Čimane (Tsimané). Oni žive u području oko reke Manići u bolivijskim nizijama Amazonije, a njihov stil života je sličan životu predaka koji su tu živeli pre nekoliko hiljada godina.
U toku istraživanja je ispitano stotine muškaraca i žena iz naroda Čimane i otkriveno je da skoro 9 od 10 ima čiste arterije bez rizika od srčanih oboljenja. Naučnici su prilično iznenađeni otkrićem da skoro nijedan član tog naroda nema zapušene arterije, čak ni u dubokoj starosti.
Naučnici su zaključili da skoro dve trećine ljudi naroda Čimane starosti više od 75 godina uopšte nema rizik, a samo 8 procenta ima umereni rizik od srčanih oboljenja.
Čimane su toliko zdravi da ni sa 75 godina nemaju naslage kalcijuma u koronarnim arterijama. Poređenja radi, četvrtina Amerikanca starih 45 godina u koronarnim arterijama imaju naslage kalcijuma, dok čak 80 odsto Amerikanaca starih 75 godina ima naslage kalcijuma.
Nedavno objavljena, nova studija o zdravlju plemena Čimane, pokazala je da kako stare, imaju i značajnije manju moždanu atrofiju, odnosno da im mozak sporije „propada“ u poređenju sa stanovnicima Sjedinjenih Država i Evrope.
Samim tim imaju i manji rizik od kognitivnih problema, funkcionalnog propadanja i demencije. U studiji je učestvovalo 746 odraslih pripadnika plemena Čimane, starosti između 40 i 94 godine, kojima je skeniran mozak kako bi bila izračinata njegova zapremina.
U čemu je tajna?
Naravno, u ishrani i sveukupnom načinu života. Iako ne možemo da živimo poput lovaca sakupljača, neke stvari bismo mogli da naučimo od njih.
Ishrana
Njihova ishrana se bazira na konzumiranju divljih svinja, tapira i vodenih svinja (17 odsto ishrane), pirane i soma (7 odsto njihove ishrane), dok ostatak čine pirinač, kukuruz, manioka i banane, kao i sve vrste voća i orašastih plodova koje mogu da pronađu.
Ako njihovu ishranu pogledamo kroz unos kalorija, primetićemo da 72 odsto kalorija unose kroz ugljene hidrate, 14 odsto kroz masti, a 14 odsto kroz proteine.
Stil života
Članovi plemena Čimane su fizički izuzetno aktivni. Dnevno u proseku naprave od 15.000 do 17.000 koraka (muškarci 17.000, žene 16.000, a stariji od 60 godina više od 15.000). Dane provode u lovu, pecanju, poljoprivredi, skupljanju voća i orašastih plodova.
Muškarci provode u proseku 6 do 7 sati, a žene 4 do 7 sati u fizičkim aktivnostima. Naučnici smatraju da su upravo aktivan način života i ishrana ključni razlozi za dobro zdravlje, čak i u starosti.
