Svake godine, milioni elektronskih uređaja, kao što su telefoni, tableti, kompjuteri, televizori i drugi aparati u Srbiji završe kao otpad na nekoj od deponija, i to najčešće na nekoj divljoj ili nesanitarnoj.
Naravno, sada postoje i recikleri koji će vrlo rado od vas otkupiti vaš stari aparat i potruditi se da ovu vrstu otpada zbrinu na najbolji mogući način, bez štete po prirodu. Ali, to nije jedini njihov motiv.
Svi znamo da su zlato i srebro zbog svoje neprolazne vrednosti izuzetno cenjen plemeniti metali i da je uvek pametno ulagati u njih, bilo u zlatne poluge, bilo u srebrnjake bilo u neki lep nakit. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da plemeniti metali imaju i svoju upotrebnu vrednost u mnogim industrijama, a naročito u proizvodnji elektronskih uređaja. I to nimalo zanemarljivu.
Na primer, podaci Geološkog topografskog instituta u SAD, pokazuju da je 37 odsto svog zlata upotrebljenog u Americi tokom 2019. godine završilo u proizvodnji brojnih elektronskih aparata koje koristimo svaki dan.
Kako se pokazalo, zlato je “zlata vredno” za elektronsku industriju zato što je odličan provodnik, dobro podnosi različite vrste napona, nije sklono rđanju i promeni boje, a pritom je lako savitljivo i praktično je nereaktivno sa drugim elementima. S druge strane, srebro je metal koji ima ubedljivo najveću električnu i toplotnu provodljivost i najveću refleksiju svetlosti.
Iz tog razloga su elektronske komponente i uređaji koji koriste zlato i srebro veoma pouzdani. Između ostalog, zlato i srebro se može naći u konektorima, žičicama, matičnim i drugim štampanim pločama. Skoro svi savremeni elektronski uređaji u sebi sadrže ove plemenite metale u tragovima, čak i mikrotalasne rerne. Kako piše BBC, jedan klasičan iPhone u sebi sadrži 0,034 grama zlata, 0,34 grama srebra i 0,015 grama paladijuma.
Ipak, pre nego što krenete da rasturate svoj mobilni telefon ili sve aparate po kući u potrazi za plemenitim metalima, imajte u vidu da je prema našem zakonu zabranjeno rasturati e-otpad u samostalnoj režiji. To je pre svega zbog toga što ekstrakcija zlata, srebra i paladijuma iz pametnih uređaja ne predstavlja nimalo bezbedan proces i podrazumeva ili upotrebu opasnih hemikalija ili zagrevanje na veoma visokim temperaturama. Tako da, ukoliko ne želite da vam inspekcija za zaštitu životne sredine napiše kaznu, jedino vam preostaje da reciklerima predate kompetan uređaj.
Pritom, ni sami recikleri se neće nešto posebno obogatiti od vašeg uređaja – po današnjim cenama, prosečna količina zlata u jednom pametnom telefonu u novcu vredi nešto manje od 2 dolara, srebra 0,25 dolara, a paladijuma 0,7 dolara. Takođe, iz jedne tone elektronskog otpada moguće je izvući ne više od 300 grama zlata.
Međutim, u inostranstvu već godinama postoje ekspertske juvelirske kompanije koje od sakupljenog zlata i ostalih plemenitih metala iz raznih starih elektronskih uređaja, prave prstenje i drugi nakit, poput Lylie iz Londona. A ko zna, možda bi tako nešto uskoro moglo da zaživi i kod nas.
Naravno, to ne znači da kad recikleri jednom izvade zlato i srebro iz telefona, ostatak bacaju u kantu za smeće. Naprotiv! Pošto se ostale komponente pametnih uređaja teško i sporo razgrađuju i mogu imati vrlo negativne posledice po životnu sredinu, uprkos manjku adekvatnih deponija za zbrinjavanje elektronskog otpada, oni se ipak trude da ih odlože na pravilan način ili da recikliraju i sve drugo što se iz aparata reciklirati može.
Zato, da bi vam savest bila mirna, umesto da svoj e-uređaj bacite u kantu za smeće potražite sebi najbližu kompaniju koja se bavi adekvatnim zbrinjavanjem elektronskog otpada. Iako možda nećete dobiti zlato i srebro skriveno u njemu, postoji velika šansa da ćete svakako zaraditi neki novac ili ostvariti neki drugi vid uštede.
(lepotesrbije.alo)
hypetv.rs
