Otac nestale Marijane Seifet, Ivo Kovačević juče je stigao iz Knina u Zagreb kako bi mirnim protestom saznao pravu istinu o smrti svoje ćerke
Marijana je nestala pre šest meseci, a iako se spekuliše da je izvršila samoubistvo, članovi njene porodice ne veruju u to i još se nadaju da će saznati makar istinu. Pobednica „Velikog Brata“ nestala je iz svog porodičnog doma nakon proslave rođendana i više se nije pojavila. Na obali reke Save pronađena je njena torbica, ali ne i ona. Sada njen otac Ivo pokušava da sazna šta se desilo, te je stigao u Zagreb u nadi da će dobiti neke odgovore.
A dokle se došlo? Koje su najnovije informacije koje znate?
– Nema tu novih informacija kad je istraga u toku, ali širi se istraga i, koliko sam shvatio, neće se više obuhvatati samo Sava nego i šire. Juče sam dao DNK, u slučaju da se nešto nađe pa da se zna. Zlu ne trebalo!
U sredu je bio prvi dan protesta, dokad planirate da protestujete?
– Do subote.
Došli ste sami, bez supruge?
– Tako je, nije ona u stanju da putuje.
Imate li ikakvu pretpostavku ili teoriju o tome što se možda dogodilo Marijani?
– Teoriju ima svako. Ako pitaš 100 ljudi, svako od njih će imati svoju teoriju. Da imam ikakvu osnovanu sumnju, prvo bih je rekao policiji. Nemam osnovane sumnje, nisam takav čovek da sumnjam u nekog za nešto što ne znam. Dakle, osnovane sumnje nemam, a sumnje imam, a sve moje sumnje sam rekao gde sam trebao reći – u policiji.
Smatrate li da je u Marijanin nestanak uključena druga osoba ili da se ipak radi o samoubojstvu?
– Poznavajući nju i njen karakter, nije se ona ubila sama. Ili ju je nešto psihički dotuklo da bi to napravila, a da bi to sama napravila – ne. Neko je tu pomogao, barem psihički jer ne mora se ubiti čoveka fizički, može i psihički. Ko, zašto, kako, ne znam. Verovatno će se kad-tad saznati, ali ko zna hoću li ja to dočekati. Da se neko ide da ubije, zar bi se setio da skine torbicu? Nema nikakve logike po mom mišljenju.
Verujete li da je Marijana živa?
– Verujem, uvek nada postoji. I sada verujem, a najmanje verujem da se sama ubila.
Marijanina sestra, vaša druga kći Maja, ne misli tako. Ona veruje da se ipak radi o samoubojstvu.
– Maja priča gluposti od kojih sam se ja ogradio. Spomenula je vidovnjake, ja sam katolik i vernik, u vidovnjake ne verujem. Maja je odrasla osoba, može da govoriti šty hoće, ali ja sam se odmah ogradio.
Kako komentirate ulazak Maje u rijaliti?
– Nemam komentar. Njen život, izabrala je kako će ga živeti, nastojali smo je odgojiti kako treba, sve smo joj pružili koliko smo mogli. Odrasla je, zdrava, šta ja mogu?
Mislite li da neko nešto krije, bilo policija, bilo neko drugi?
– Sumnjam. Kroz ove mesece sam upoznao policiju u Krugama i Heinzlovoj, ljudi rade svoj posao koliko je to moguće. Nemaju ni oni neki trag, jedino imaju trag kamera na benzinskoj stanici da je krenula prema mostu i dalje nema ništa.
Dakle, verujete da je policija transparentna, odnosno da vam javi sve što sazna?
– Verujem, uverio sam se više puta. Samo što neke stvari čujem pre nego mi oni jave, a obećano mi je da će me redovno izveštavati. Nisam ja mulac ili baba tračara, meni mogu reći. Ako je potrebno da ni moja žena ne sazna, neće znati ni ona. Verovatno će se to promeniti, biće veće i bolje komunikacije, ja se nadam. Ako ne bude, doći ću opet.
Kažete da je policija transparentna i da ste u komunikaciji s njom, možete li reći istu stvar i za Marijaninog supruga Karla?
– Ne mogu, nemamo kontakt već tri meseca, nismo se čuli.
Zašto?
– Ne znam, nema razloga za to, barem ne s moje strane. Zadnji put sam ja njega zvao, sad bi on mene trebao zvati, mlađi je od mene. Videćemo se danas-sutra jer moram videti unuka. Zvaću ga danas da se nađemo da vidim dete. Nemam ja ništa protiv njega. Da znam nešto, to bi bila druga priča.
Ne verujete da je on umešan u nestanak?
– Ne znam. On i Marijana imaju sina koji će uskoro napuniti dve godine. Kada ste zadnji put videli unuka?
Nisam ga vidio već dva meseca, od prošlog puta kad sam bio u Zagrebu.
Kako izgleda vaš život poslednjih šest meseci?
– Nikako, šest meseci nisam ušao u kafić da s prijateljima popijem kafu. Ne zato što ne želim, nego zbog pitanja koje dobijam. Imate ljude koji pitaju iz znatiželje, ima onih koji suosećaju sa mnom. Kako bih izbegao one koji me pitaju da bi širili dalje i još nešto dodali, onda se najbolje odmaknuti od svega. A kakav mi je život, nikakav, niti se mogu nasmejati niti razveseliti, niti otići na pričest. Kako ću? Da svira muzika i da se veselim, a čemu? Niti mogu niti hoću.
Kako je vaša supruga, Marijanina majka?
– Loše, psihički loše. Non-stop plače čim se spomene jedna reč.
Kakvom ste odnosu bili s Marijanom pre nego je nestala? Kakva je bila Vaša komunikacija?
– Uvek smo se čuli, sve u redu je bilo. Za Uskrs smo bili svi zajedno u Zagrebu, cela porodica – Marijana, njen muž, moja ćerka Sendi i njen muž, deca, svi zajedno smo kod Sendi bili. Nakon toga smo svi otišli u luna-park. Sutradan sam ja krenuo za Knin i to je to.
Sećate li se poslednjih reči koje ste tada rekli Marijani i ona vama?
– Ne znam, lepo smo se pozdravili i to je to.
A u kakvom odnosu je Marijana bila sa suprugom Karlom?
– Oni su bili pred razvodom. Marijana je to krila od mene, ne od majke, ja sam to zadnji saznao. Ne zbog straha, nije se ona mene bojala, nego iz poštovanja, u smislu: ‘Treći razvod, što će tata reći?’. Ja sam to prihvatio. Rekao sam joj: ‘Ako ne valjaš ti, odmakni se, ako ne valja on – odmakni se opet ti’. Njihov brak je bio klimav od Nove godine.
Jesu li predali papire za razvod braka?
– Nisu.
Znate li možda što nije štimalo u tom braku, odnosno je li problem bio u njemu, njoj ili komunikaciji?
– Komunikacija je među njima bila loša inače. A Marijana voli društvo, voli izaći i to je to. Možda to mnogi ne podržavaju, ali svako vodi svoj život.
Kakav je Karlo bio prema njoj? Kakav je kao otac i suprug? Imate li zamerki?
– Što se tiče njega kao oca, nemam zamerki nikakvih. Marijanina ćerka iz prvog braka je živela s njima, ona isto nema zamerki. Pomagao joj je što se tiče škole, domaćih radova, sve korektno. A kakav je kao suprug – to ne znam, kako ću znati što se događa u njihova četiri zida.
Kao njen otac, sigurno ste Marijanu znali bolje od većine ljudi. Kakva je ona bila zapravo?
– Osjećajna osoba koja bi pomogla svakome. Ostala bi bez jakne na sebi kako bi je dala drugome, takva je bila osoba. Nije bila sebična niti samoživa.
BONUS VIDEO:
Izvor: Informer
