Posle tri knjige ispovesti pod zajedničkim podnaslovom „Dnevnik jedne robije“, umetnik u novom delu „Padre idiote“ ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora u Crnoj Gori i Srbiji.
Šta je sačekalo Žarka Lauševića kada je stigao u Beograd? I kako je i zbog čega otišao u Njujork – ovo su samo neka od pitanja na koje autor ovoga puta „ispisuje odgovore“. Najteže je pisati u položaju kada ste osuđeni na slobodu, kada treba u njoj da uživate, ali to više ne znate kako.
Da li ste znali da pre nego što je ispisana prva knjiga „Godina prođe, dan nikad“, postojala je jedna mlada žena koja je želela da tu priču o njegovoj borbi, ispriča javno. I to je i učinila. Počela je da smišlja i nalazi načine kako da to učini. Zamisao je bila da priču ekranizuje i prikaže kao svoj master rad. Tražila je pomoć, ali od malo koga je dobila pristanak, jer je stvar delikatna. U pitanju je rediteljka Branka Bešević Gajić. Pomoć dobija od Žarkovih kolega glumaca i svog mentora koji je smatrao to ozbiljnim zadatkom, ali joj je maksimalno pružio vetar u leđa.
Tako je nastao film „Lauš“. A danas ta hrabra žena trpi pretnje, uvrede i svakodnevna maltretiranja što je želela da istupi i iskaže naglas bol koji oseća zbog nepravde.
Moramo napomenuti da je dozvolu Branka tražila od Žarka Lauševića pre rada na projektu, na šta je on ostao potpuno zbunjen i zahvalan, ali joj je dao.
Ceo intervju na ovu temu i odgovore na mnoga pitanja dobićete klikom na link emisije „Krupan kadar“
https://youtu.be/4DbbCMRlTP4
