OD OVOGA SE STRAHOVALO! BANKROTI BANAKA, PAD BERZI, EVROPA PRED HAOSOM, ALI TO JE TEK – POČETAK! Panika se širi, lomovi u finansijskom sektrou imaće dramatične posledice po ceo svet!
Drugi najveći propad banaka u istoriji SAD i najveći od finansijske krize 2008. godine, tek je počeo da odmotava zamršeni čvor finansijskog sektora.
Najpre je 10. marta bankrotirala Banka Silicijumske doline (SVB), a za nekoliko dana bankrotirala je i Signature banka, što je treći najveći bankrot u istoriji SAD.
Državne institucije SAD, konkretno Ministarstvo finansija, Centralna banka FED-a i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), odmah su intervenisale kako bi sprečile širenje panike na ostatak finansijskog sektora, a time i na celu ekonomiju.
Država spasava banke?
Garantovano je da će svi koji su imali depozite u banci biti osigurani, odnosno da zbog propasti banaka neće ostati bez novca koji su u njima držali. Inače, zakon garantuje depozit do 250 hiljada dolara, što znači da ga garantuje država, ali u ovom slučaju ne postoji maksimalni iznos. Više od 90 odsto depozita bilo je veće od zakonskog maksimuma, pa je trebalo „probiti zakonsku granicu”.
Državne institucije SAD, konkretno Ministarstvo finansija, Centralna banka FED-a i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), odmah su intervenisale kako bi sprečile širenje panike na ostatak finansijskog sektora, a time i na celu ekonomiju.
To znači da će Vlada, tačnije Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), isplatiti svima koji su držali novac u navedenim bankama, bez obzira na iznos. Mnogi analitičari smatraju da se radi o državnom spasavanju finansijskog sektora, ali u stvari federalni budžet neće izdvojiti ni jedan dolar za spas banaka.
SVB i Signature neće biti spašeni, samo će njihovi klijenti biti zadovoljni. Većina ovih klijenata su kompanije iz tehnološkog i IT sektora, koji uključuje brojne startapove. Troškove isplate depozita koje su imali u propalim bankama indirektno će snositi sam finansijski sektor, a ne država.
Deo Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) je Fond za osiguranje depozita, u koji većina finansijskih institucija u SAD, posebno banaka, plaća naknade svaka tri meseca. Prema javnim podacima, u Fondu se trenutno nalazi 100 milijardi dolara, što bi trebalo da bude više nego dovoljno za pokrivanje troškova isplate depozita klijentima propalih banaka.
Ako bude potrebno i ceo fond se iscrpi, gubitak će biti nadoknađen naplatom većih naknada od finansijskog sektora.
Pored zaštite depozita, Federalne rezerve (FED) najavile su novi program finansiranja banaka koji ima za cilj zaštitu institucija osetljivih na nestabilnost tržišta nastalu bankrotom SVB i Signature banke. Zajmovi do godinu dana biće ponuđeni bankama, štedionicama i drugim institucijama. Oni koji koriste ovaj mehanizam moraće da daju zalog visokog kvaliteta.
Kriza kriptovaluta dovela do propasti banaka?
Iako se novac poreskih obveznika neće koristiti za spasavanje depozita u bankama, cela stvar se može nazvati spasavanjem, ali ne samo finansijskog već i IT sektora, a na neki način čak i kriptovaluta. Tehnološke kompanije bile su glavni klijenti SVB-a i u njemu su imale većinu depozita.
Razlog je taj što je ignorisan dosadašnji zakonski maksimalni iznos osiguranih depozita od 250.000 dolara, pa će svim štedišama biti isplaćen novac bez obzira na to koliko su držali u SVB-u. Programi FED-a nisu ništa neobično, oni su se masovno sprovodili tokom pandemije, ali je činjenica da se eksplicitno aktiviraju da bi se smirila situacija u finansijskom sektoru i obezbedila stabilnost.
Još jedna propala banka, Signature, bila je u velikoj meri izložena kriptovalutama. Skoro četvrtina depozita u banci dolazi iz sektora kriptovaluta, odnosno kompanija koje posluju na tom tržištu, pokazuju podaci iz septembra prošle godine.
Član odbora banke Barni Frank, koji je na toj funkciji od 2015. godine, tvrdi da nije bilo potrebe da regulatori zatvore banku. On tvrdi da se situacija sa masovnim povlačenjem novca klijenata stabilizovala do nedelje, 12. septembra, a banka je zatvorena zbog slanja upozorenja drugim finansijskim institucijama da ne posluju sa kriptovalutama.
– Mislim da se ovo ne bi dogodilo da nije bilo FTKS-a i ekstremne nervoze oko kriptovaluta – rekao je Barli Frank za list Politiko. FTKS je berza kriptovaluta koja je propala krajem prošle godine i koju je vodio kontroverzni Sem Bankman-Frid, koji je optužen za jednu od najvećih finansijskih prevara u istoriji.
Kolaps FTKS-a i još nekoliko kompanija koje su poslovale na tržištu kriptovaluta tokom prošle godine, oborio je vrednost kriptovaluta, a samim tim i svih klasičnih finansijskih institucija koje su delimično poslovale na tom tržištu.
Nekoliko dana pre propasti SVB-a i Signature-a, propala je Silvergate banka, druga najveća kriptobanka posle pomenutog Signature-a. Upravo je berza kriptovaluta FTKS bila najveći Silvergateov klijent, pa je kolaps bio očekivan, zbog čega je cena akcija mesecima bila u naglom padu.
SVB je takođe izložen kriptovalutama, iako manje od pomenutih. Zbog klijenata koji su uglavnom bili iz tehnološkog sektora, ta izloženost je bila mnogo veća. Kriptovalute su veoma popularne u ovom sektoru, a kolaps njihove vrednosti tokom protekle godine doveo je do problema u poslovanju mnogih kompanija.
Glavni problem nastao je u pandemiji
Iako je lako uspostaviti uzročno-posledičnu vezu između velikog pada vrednosti kriptovaluta, neuspeha čitavog niza kripto berzi i kripto banaka i prelivanja problema na tradicionalne banke koje su bile jako izložene kripto tržištu, glavni razlog je verovatno prozaičniji, tradicionalniji.
Iako se sve odigralo veoma brzo, praktično u roku od 48 sati, koren problema seže u vreme pandemije. Tokom 2020. i 2021. godine, SVB je brzo rastao, a depoziti u banci su se skoro učetvorostručili. Na primer, tokom 2018. imala je oko 50 milijardi dolara depozita, a početkom 2022. skoro 200 milijardi dolara.
Deo depozitnih sredstava dat je klijentima kao kredit, što je i osnovna funkcija banke, ali je veliki deo sredstava uložen u obveznice američke vlade. To je uobičajena praksa banaka u normalnim vremenima, ali poslednjih nekoliko godina nije bilo normalno.
Mere fiskalne ekspanzivne politike (popularno nazvane „helikopterski novac“) i monetarne ekspanzivne politike (popularno nazvane „štampanje novca“) dovele su do porasta inflacije na nivoe koji nisu viđeni decenijama.
Zbog toga je centralna banka SAD, FED, morala da počne sa podizanjem referentnih kamatnih stopa, a jedan od efekata toga bio je i pad vrednosti državnih obveznica. To nije problem kada se obveznice drže do dospeća i kada im je rok dospeća kratak, obično dve godine.
Banka je morala da proda sa gubitkom zbog “napada na banke”
Problem nastaje kada banka mora da proda depozite pre dospeća, odnosno pre isteka. Dugoročne obveznice, na primer desetogodišnje, posebno su osetljive na ovo. Takve obveznice imaju veće prinose, što znači da se više isplate.
Obveznice sa rokom dospeća od 10 godina kupila je Silicijumska dolina banka (SVB). Državne obveznice su instrument kojim se država zadužuje, uz obećanje da će plaćati određeni prinos godišnje ili polugodišnje. One imaju rok dospeća, što znači da po isteku dve, pet ili deset godina (u zavisnosti od vrste obveznice) država vraća ceo iznos koji je pozajmio kada je obveznica izdata.
SVB je kupio dosta desetogodišnjih obveznica. Da ih je držao do zrelosti, ne bi bilo problema. Ali od početka 2022. godine klijenti banke, uglavnom tehnološke kompanije, počeli su da povlače svoje depozite. To su uradili zbog svojevrsne krize u tehnološkom sektoru, praćene masovnim otpuštanjima tokom prošle godine.
Banke ne „drže” sredstva koja njihovi klijenti imaju kod sebe, već prikupljena sredstva pretvaraju u kredite drugim klijentima ili za njih kupuju obveznice. Ovo je glavni način na koji banke ostvaruju prihod jer nemaju koristi od jednostavnog „čuvanja“ novca svojih klijenata.
Masovno povlačenje depozita dovelo je do toga da je banka morala da proda državne obveznice pre dospeća, a njihova cena je bila veoma niska zbog povećanja referentne kamatne stope FED-a, koja je glavni instrument borbe protiv inflacije.
Obveznice su stoga prodate uz veliki gubitak, samo da bi prikupili novac i namirili sve klijente koji su podizali svoje depozite iz banke. To stvara gubitke za banku i dovodi do bankrota, odnosno situacije u kojoj banka više ne može da ispunjava svoje obaveze i da isplaćuje depozite svojih klijenata.
SVB je u sredu saopštio da mu je potreban dodatni kapital, što je izazvalo veliku paniku među investitorima. Cena akcije je pala sa 268 dolara u sredu na 106 dolara u četvrtak, zbog čega je obustavljeno trgovanje i počep tzv. „juriš na banke“, situacija u kojoj klijenti banke masovno podižu sredstva sa svojih bankovnih računa.
Samo u četvrtak, 9. marta, povučene su 42 milijarde dolara depozita, a u petak je najavljen bankrot banke. Tačnije, upravljanje bankom je preuzeo državni regulator. U nedelju su sekretarka finansija Dženet L. Jelen, predsednik Federalnih rezervi Džerom H. Pauel i predsednik FDIC-a Martin J. Gruenberg u zajedničkoj izjavi rekli da će svi deponenti SVB-a biti u potpunosti zaštićeni i imati pristup svom novcu od ponedeljka.
Glavni uzrok je nesposobnost, a tu je ljudska greška
U zaključku, uzrok kolapsa je ljudski faktor, zapanjujući nivo nekompetentnosti onih koji su odlučivali o poslovanju banke. Ovo se posebno odnosi na upravljanje rizikom jer je banci bilo dozvoljeno da se preeksponira dugoročnim državnim obveznicama, a nije bilo predviđeno da će porast inflacije dovesti do povećanja kamatne stope FED-a, što bi dovelo do pada vrednost obveznica.
Sasvim očekivano, političari su iskoristili priliku i počeli da politizuju. Desničarski politički spektar tako tvrdi da je za nesposobnost odgovorna fiksacija rukovodstva banke za ispunjavanje društvenih ciljeva, takozvana „probuđena“ kultura.
To je tačno jer je rukovodstvo banke bilo ponosno na činjenicu da se veoma bavi pravima LGBT osoba, manjina, finansiranjem udruženja i sl. Pohvalili su se činjenicom da je u odboru banke 45 odsto žena, jedna LGBT osoba, jedan Afroamerikanac i dva veterana.
Argument je da je rukovodstvo banke bilo više zaokupljeno ispunjavanjem „probuđenih“ društvenih ciljeva nego samim poslovanjem, što je dovelo do loših poslovnih odluka. Posebno je kritikovan Džej Ersapa, šef odeljenja za finansijske rizike, poznat kao veliki LGBT aktivista.
Levica krivi nedostatak regulative, posebno bivšeg predsednika Donalda Trampa i Republikansku partiju, za činjenicu da je 2018. godine smanjena regulativa za regionalne banke, odnosno da je prag za strogu regulaciju podignut sa 50 milijardi dolara imovine na 250 milijardi dolara.
Otkriveno je i da su direktori SVB prodali akcije banke u nedeljama pre stečaja. Godišnji bonusi zaposlenima za 2022. isplaćeni su satima pre nego što je regulator preuzeo upravljanje bankom. Pravosudni organi će istražiti ove čudne slučajnosti.
Evropa takođe ima problem sa bankama
Posledice propasti druge i treće najveće banke u istoriji SAD osećaju se u Evropi i Aziji. Cena akcija Kredi Svisa, druge po veličini švajcarske banke, koja je već neko vreme u problemima, pala je za 30 odsto. Akcije francuskih BNP Paribas i Sosijete ženeral pale su za 10 odsto, kao i nemačka Komercbanka.
Klijenti su prošle godine povukli 123 milijarde švajcarskih franaka iz Kredi Svisa, a banka je prijavila godišnji neto gubitak od skoro 7,3 milijarde švajcarskih franaka, najveći od globalne finansijske krize 2008. Ozbiljan je kandidat za “juriš na bankju” kao u slučaju SVB.
Švajcarska narodna banka i Evropska centralna banka (ECB) odbijaju da komentarišu situaciju, kao i sam Kredi Svis. Banka je ukinula bonuse za izvršne direktore i priznala “materijalnu slabost” u svojim finansijskim izveštajima.
Švajcarska banka nije direktno povezana sa slučajem SVB, njeni problemi su mnogo stariji i datiraju iz poslednjih nekoliko godina. U oktobru prošle godine otpušteno je 9.000 radnika. Ipak, panika se lako širi na finansijskim tržištima, što je pokazala kriza 2008. godine, pa bankrot SVB i Signature banke u SAD može dodatno otežati situaciju Credit Suisse.
Pad se prelio i na druge evropske bankarske akcije, a francuske i nemačke banke kao što su BNP Paribas, Sosijete ženeral, Komercbank i Dojče banka pale su između 8% i 10%.
Za nekoliko dana sve se zakomplikovalo
Iako se u ponedeljak i utorak činilo da berze neće negativno reagovati na propuste banaka, u sredu su berze u SAD počele naglo da padaju. To se posebno odnosi na banke, a nakon SVB-a i potpisa mogla bi da bankrotira i Prva republička banka, čije su akcije pale sa 80 na 32 dolara.
I pored intervencija raznih državnih organa, izgleda da se širi panika. Aktuelni problemi nemaju samo jedan izvor, već je u igri više faktora. Zabrinjava i nagli pad cene nafte, za više od 5 dolara u poslednjih nekoliko sati od objavljivanja ovog teksta, što je snažan pokazatelj da trgovci očekuju nedostatak tražnje u budućnosti zbog dolaska krize.
Cela situacija otežava i borbu protiv inflacije jer centralnim bankama otežava odluku da nastave sa podizanjem referentnih kamatnih stopa. Povećanje je glavni instrument u borbi protiv inflacije, ali istovremeno gura privredu u recesiju i unosi nestabilnost u finansijski sektor. Poslednjih godina banke su kupile dosta državnih obveznica čija vrednost sada opada.
Sve zajedno može imati dramatične posledice na razvoj krize, za koju se očekivalo da će biti blaga i kratkotrajna. Ta očekivanja će sada očigledno morati da se revidiraju.
Izvor: Informer
