Manipulisanje događajima iz prošlosti kroz rast nacionalističkog diskursa može da oživi novi sukob tzv. Kosova i Srbije, zaključak je koji je ovog meseca, posle poseta tzv. Kosovu i Srbiji, doneo specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Fabijan Salvioli, prenosi Koha.
Pored izostanka saradnje u rasvetljavanju sudbine nestalih iz proteklog rata, u izveštaju se ističe i nedostatak krivičnog gonjenja ratnih zločinaca i veličanje osuđenih postavljanjem na visoke rukovodeće funkcije, navodi list.
Specijalni izvestilac Fabijan Salvioli je nakon poseta tzv. Kosovu i Srbiji ocenio da osim diskursa koji se ne razlikuje od posleratnog, postoji i nedostatak saradnje dve strane u razmeni informacija o nestalima, prenosi Kosovo onlajn.
Specijalni izvestilac je uznemiren kontinuiranom upotrebom na tzv. Kosovu i Srbiji etnocentričnih, nacionalističkih, jednostranih ili nepotpunih narativa o sukobu, u politici, medijima, kulturi i obrazovanju. Manipulacija prošlim događajima i istovremeno jačanje nacionalističkih i etničkih osećanja iz političkih razloga, čak i ako se čini da pruža kratkotrajnu političku korist za svoje pristalice i izvršioce, nije samo protivzakonito i protivno međunarodnim standardima, već je i kratkoročno“, piše u izveštaju uz konstataciju da ove slike, neprikladne i iznad svega akti javne neodgovornosti mogu dovesti do ponavljanja nasilja iz prošlosti.
Nalazi su za period od 22. novembra do 2. decembra 2022. godine, kada je izvestilac UN posetio tzv. Kosovo i Srbiju.
Izveštaj će biti razmatran u okviru sednica Saveta za zaštitu ljudskih prava, od 11. septembra do 6. oktobra ove godine.
U dokumentu koji je sačinjen za Generalnu skupštinu UN, od vlasti u Srbiji i na tzv. Kosovu zatraženo je da svojim delovanjem odmah prestanu sa izazivanjem nacionalističkih osećanja i osećanja podela
Negiranje zločina i veličanje zločinaca
Glorifikacija ratnih zločinaca i poricanje ratnih zločina takođe je dokumentovano kao stalna praksa na tzv. Kosovu i u Srbiji.
„Specijalni izvestilac je primio izveštaje o uznemirujućim izjavama javnih zvaničnika i političara o sukobu, uključujući poricanja ratnih zločina i kritike zvaničnika koji su pokušali da odaju počast žrtvama drugih etničkih grupa. Takođe je primio uznemirujuće izveštaje o osuđenim ratnim zločincima koji su bili na javnim funkcijama, uključujući visoke položaje“, navodi se u dokumentu.
Za kosovske vlasti kaže da postoji nedostatak volje da gone i krivično sankcionišu slučajeve ratnih zločina, u koje se sumnja da su umešani bivši pripadnici OVK.
„Nespremnost svedoka da svedoče zbog straha od odmazde suštinski ometa napredak i ističe potrebu za efikasnim i funkcionalnim programom zaštite svedoka, koji trenutno nedostaje na tzv- Kosovu. Vlasti su izvestile o povećanju budžetskih izdvajanja za 2021. godinu za poboljšanje institucionalnih kapaciteta za procesuiranje ratnih zločina (sa obezbeđivanjem četiri dodatna tužioca, šest pomoćnika i dva prevodioca). Međutim, kaže se da Odeljenje za ratne zločine i dalje radi sa već postojećim kapacitetima“, navodi se u izveštaju.
Uprkos svom zahtevu, specijalni izvestilac je dokumentovao da nije bio u mogućnosti da se sastane sa tužiocem za ratne zločine.
Što se tiče Specijalizovanih veća u Hagu, u kojima se sudi bivšim liderima OVK, specijalni izvestilac UN je ukazao na uspostavljeni okvir za suočavanje sa zločinima, „međutim, zabrinut je zbog niske stope procesuiranja i stagniranja pravosudne saradnje”.
„Kosovo nije podelilo informacije o nestalima“
Nedostatak saradnje i razmene informacija između Srbije i tzv. Kosova ostaje su glavna prepreka u rasvetljavanju slučajeva iz poslednjeg rata.
„Izveštaji pokazuju da vlasti na tzv. Kosovu nisu podelile relevantne informacije i relevantnu dokumentaciju o nestalim osobama koje su im dostupne. Problem pogrešne identifikacije posmrtnih ostataka, nespremnost svedoka da daju informacije zbog pretnji, zastrašivanja, kao i da se mogu umešati, predstavljaju dodatne izazove“, ističe se u ovom dokumentu UN.
Pominje se i informacija koju je lažna vlada u Prištini stavila na raspolaganje za izgradnju spomen-obeležja za decu stradalu u ratu na Kosovu za period 1998. i 1999. godine, kao i za komisiju za dokumentovanje štete pričinjene kulturnom nasleđu.
„Obim ovih inicijativa, u pogledu vremena, čini se da isključuje žrtve ubijene nakon 1999. godine, kao i pravoslavne verske spomenike napadnute 2004. godine. Pored toga, spomen obeležje posvećeno žrtvama masakra u aprilu 1999. godine, uglavnom albanskim civilima na Kosovu , katoličkog i muslimanskog porekla, odgajan je u selu Meja“, navodi se u izveštaju.
U delu preporuka od Kosova je zatraženo da izdvoji dovoljna sredstva za traženje i identifikacije nestalih lica, kao i hitno obnavljanje saradnje sa nadležnim organima u Srbiji, posebno sa Radnom grupom za nestale.
O ovoj temi se godinama razgovaralo u okviru Briselskog dijaloga, sve dok se u sporazumu od 27. februara strane nisu dogovorile da usvoje zajedničku izjavu o ovom pitanju. Izvestilac je zatražio od Evropske unije da razmotri stvaranje sveobuhvatnih mehanizama kako bi se osiguralo da će se postići dugoročni napredak u tranzicionoj pravdi.
(Hypetv.rs/Izvor: Alo.rs)
