Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

Vest da je francuski predsednik Emanuel Makron posetio Veliku ložu Francuske, drugu najveću masonsku organizaciju u zemlji, i održao govor u kojem je pozvao na povratak razumu, sekularnim temeljima i društvenoj hrabrosti, napisao je Večernji list.

Makronovo obraćanje održano je povodom 120. godišnjice francuskog Zakona o sekularnosti iz 1905. godine. Ključnog dokumenta koji je definisao Francusku kao sekularnu državu, odnosno utvrdio odvajanje Crkve od države. I time postavio temelje modernog francuskog društva.

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

U vreme kada francusku javnost potresaju debate o sekularizmu, rasizmu, antisemitizmu i verskoj netrpeljivosti, Makron je u svom govoru podsetio na „duh slobode“ koji je pratio donošenje zakona koji je u velikoj meri oblikovao sadašnju društveno-političku strukturu te zemlje.

Ovom izjavom, Makron je još jednom pokazao svoju povezanost sa nasleđem tvorca zakona, samog Aristida Brijana. Ističući da je to zakon koji u centar stavlja slobodu – vrednost koju namerava da istakne tokom zvanične proslave u decembru. Bio je to prvi put da je predsednik Republike posetio Veliku ložu Francuske. Koja okuplja oko 33.000 članova. A svoj govor je održao u hramu Pjer – Brosol, nazvanom po čuvenom francuskom borcu otpora i slobodnom zidaru.

Prof. dr Nikica Gabrić, bivši veliki majstor Velike regularne lože Hrvatske, koja pripada tzv. Tradicionalnoj organizaciji slobodnih zidara koju predvodi Velika loža Francuske, u intervjuu za Večernji list ističe da je Makronov govor bio politički i istorijski čin koji je imao veću snagu od mnogih parlamentarnih debata.

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

– Makron je govorio kao predsednik, ali i kao građanin svestan da živimo u vremenu erozije fundamentalnih vrednosti. Taj govor nije bio namenjen samo masonima. Bio je to poziv Evropi da se probudi. Jer ako želi da preživi, ako svi mi na Starom kontinentu želimo da preživimo, moramo se vratiti onome što je stvorilo Evropu: slobodi, znanju i odgovornosti.

Dok Kina širi tehnološki nadzor kao oblik političke stabilnosti, a Rusija koristi oružje, energiju i propagandu kao instrumente moći, SAD su ponovo pod vođstvom Donalda Trampa. Što je izazvalo novi talas spoljnopolitičkih previranja. Povlačenja iz međunarodnih sporazuma, nove trgovinske tenzije i retorički izolacionizam ponovo su doveli do ozbiljnog preispitivanja evropske bezbednosne arhitekture.

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

U ovoj igri sila, Stari kontinent izgleda umorno. Zatrpan proceduralnom birokratijom, opsesijom regulacijom, strahom od sukoba i uslovnom političkom korektnošću koja guši inicijativu – naglašava Gabrić. Koji dodaje da Makronovo obraćanje masonima nije bio samo sentimentalni gest, već podsetnik da su evropske vrednosti nekada bile izvozni model. Ali danas jedva opstaju kod kuće.

A kako poznati hrvatski lekar vidi ulogu slobodnog zidarstva u tom okruženju?

– Slobodno zidarstvo nije politička snaga. Mi ne upravljamo državama. Ali im pomažemo da ne polude. To je rekao veliki majstor Tijeri Zaveroni. I Makron je to prepoznao. Zato je i došao u Ložu, ne zbog podrške, već zbog dijaloga – odgovara bez oklevanja.

Neke konzervativne, klerikalne struje su oštro kritikovale francuskog predsednika zbog govora povodom 120. godišnjice Zakona o sekularnosti. Koji neki i dalje tumače kao previše restriktivan prema Crkvi. Ali i drugim religijama. Makron je u svom obraćanju rekao da zakon iz 1905. godine nije zakon isključivanja, već zakon slobode jer definiše koncept sekularizma ne kao neutralnost, već kao aktivnu odbranu slobode misli i verovanja. Gabrić smatra da ovo nije zakon protiv religije, već zakon koji štiti vernike i demokratiju – od institucionalne prisile.

– Makron je takođe upozorio na porast savremenih pretnji demokratiji. Fašizam danas ne dolazi sa čizmom i pozdravom. To se dešava pod maskom odbrane ljudi i tradicija. A tu je i slobodno zidarstvo, koje ćuti ali misli – ponovo relevantno – kaže Gabrić.

Dotakao se i hrvatskog konteksta. Gabrić priznaje da je koncept sekularizma u Hrvatskoj još uvek pogrešno shvaćen.

– Ljudi to tumače kao napad na religiju. I zapravo, to je jedini način da svi slobodno živimo svoju veru. Naš istorijski uzor, biskup i slobodni zidar Maksimilijan Vrhovac, znao je to još u 18. veku. Znao je da vera i razum nisu međusobno isključivi. Danas, kada populizam traži žrtvenog jarca u svakoj slabijoj osobi, kada se racionalnost ismeva kao elitizam, njegov primer ponovo postaje aktuelan – ističe Gabrić.

Za sve građane van slobodnog zidarstva, Makronov govor, smatra on, trebalo bi da bude poziv na ličnu odgovornost. Ne treba čekati da institucije reše sve. Jer odgovornost počinje od svakog od nas – u školi, u bolnici, u veću, u komentarima na internetu. Vrednosti se ne brane samo transparentima, već načinom života.

Na pitanje da li je optimista, Gabrić mirno odgovara:

– Jesam. Jer uprkos svemu, i dalje postoji tiha većina koja zna da bez razuma, znanja i slobode – nema društva. Makron nije došao da slavi prošlost. Došao je da upozori na budućnost. I rekao je ono što mnogi znaju, ali ne govore: možda još nije prekasno, ali više nije ni prerano.

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

U savremenom francuskom društvu, gde se simbolika, istorija i politika stalno prepliću, pitanje odnosa između predsednika Emanuela Makrona i francuskog slobodnog zidarstva je intrigantna tema već dugi niz godina. Ne zato što je obavijeno zaverama, već zato što otkriva dublje tokove kulturne i intelektualne moći. Iako Makron nije slobodni zidar. Niti se ikada javno identifikovao kao takav, duh njegove politike, ideološke reference i komunikaciona strategija često odjekuju sa osnovnim vrednostima koje francusko slobodno zidarstvo neguje već tri veka. A to su pre svega univerzalizam, racionalizam, meritokratija, društveni napredak i već pomenuti sekularizam. Slobodno zidarstvo u Francuskoj – posebno na velikom Orijentu Francuske – odavno više nije skriveni red, već pravna i javna struktura koja igra specifičnu ulogu u društvenom životu.

Istorijski gledano, ona je bila ključni akter u oblikovanju republikanskog identiteta Francuske. Posebno se boreći za laičku državu i obrazovanje. Zakon o odvajanju crkve od države iz 1905. godine, kao i obavezno besplatno obrazovanje, nastali su direktno pod uticajem slobodnih zidara – političara i intelektualaca koji su pripadali ložama, ali i parlamentu.

Danas, iako je njihov politički domet slabiji, masonske poslušnosti i dalje formiraju jake intelektualne i društvene mreže, prisutne u ministarstvima, pravosuđu, obrazovanju, pa čak i u redovima policije i vojske.

U ovom kontekstu, Emanuel Makron se ne pojavljuje kao unutrašnji član tih struktura, već kao neko ko im je blizak po senzibilitetu. Njegovo obrazovanje – Ecole nationale d’administrative (ENA) – već ga je svrstalo u elitni krug gde se putevi slobodnih zidara i državne birokratije često ukrštaju. Njegovo političko pozicioniranje kao centrističkog reformatora, modernizatora institucija i zagovornika evropskog univerzalizma učinilo ga je prirodnim sagovornikom za ideje koje masoni zastupaju decenijama.

Nije slučajno što su mnogi njegovi bliski saradnici – poput bivšeg ministra prosvete za žene – Mišela Blankera – povezani sa liberalnim masonskim krugovima ili što određeni zakoni koje je donela njegova administracija nailaze na odobravanje u određenim ložama.

Uprkos tome, odnos nije nedvosmisleno topao. Liberalne lože, poput GodF, često su kritikovale Makronovu ekonomsku politiku zbog smanjenja socijalnih prava, smatrajući da on više zastupa interese finansijske elite nego opšte dobro. S druge strane, tradicionalnije i duhovno orijentisane poslušanja poput Velike lože Francuske cene njegovo uzdržavanje od verske retorike i njegovu odbranu slobode savesti.

Nikica Gabrić: Masonerija nije politička sila, mi ne upravljamo državama, ali pomažemo da one ne izgube razum

Ali možda najzanimljivija epizoda u ovom odnosu dogodila se 2018. godine, kada se Makron, povodom 300. godišnjice slobodnog zidarstva, sastao sa predstavnicima nekoliko najvećih poslušanja. Taj sastanak – formalno označen kao konsultacije sa „civilnim društvom“ – izazvao je negodovanje konzervativnih i katoličkih krugova, dok su ga masoni videli kao simbolično priznanje svoje istorijske uloge u izgradnji Francuske republike.

Makronova politička karijera može se posmatrati i kao izraz onoga što slobodno zidarstvo u Francuskoj dugo pokušava da izgradi: racionalnu, meritokratsku vladu koja prevazilazi partijske podele i verske tenzije. On nije slobodni zidar. Ali deluje unutar kulturnog ekosistema koji je slobodno zidarstvo vekovima negovalo idejama prosvetiteljstva, društvenog ugovora i autonomije uma.

Kada Makron govori o sekularizmu, za njega laicitet nije sredstvo za isključivanje, već sredstvo za očuvanje zajedničkog prostora.

– Biti Francuz znači pre svega biti građanin. „Naša pravila važe za sve, bez obzira na veroispovest“, kaže on. Ali ova ravnoteža nije jednostavna. Levičarski intelektualci mu zameraju navodnu popustljivost prema konzervativnim zahtevima u Katoličkoj crkvi, dok ga desničarski optužuju da je preslab prema „islamskom separatizmu“.

Makron, međutim, ostaje na pravom putu. Verujući da je odbrana sekularizma najbolji odgovor na izazove multikulturalnog društva. U Francuskoj, laicizam nije završena stvar, već stalna borba. Emanuel Makron prepoznaje da su vrednosti Republike – sloboda, jednakost, bratstvo i sekularizam – izložene novim pritiscima u 21. veku: globalizaciji, migracijama, radikalizmu. Ali i populističkom revanšizmu. Braneći sekularizam, Makron ne brani puku pravnu normu.

On brani samu ideju Francuske. Kao mesta gde država ne pita u šta verujete, već da li ste spremni da poštujete zakon koji izjednačava sve. Zar ne bi svi, uključujući domaće političke lidere, premijera i predsednika zemlje, trebalo da govore o sekularizmu na takav način? Jer, kako kaže Nikica Gabrić, „defetistički je što se sekularizam i dalje doživljava kao opasnost, iako je upravo on ono što štiti religiju od političke instrumentalizacije. U toj odbrani, masoni imaju pravo i obavezu da budu prisutni“, piše Večernji list u svom štampanom izdanju.

Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!

ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.