Papa Franja je poslao pismo predsedniku Svetskog saveza staroveraca Leonidu Sevastjanovu u kom kaže da su ga nepravilno shvatili kad je „Američkom magazinu“, listu tamošnjih jezuita kazao da su „Čečeni i Burjati najsuroviji deo ruske armije u Ukrajini“.
Papa piše da je on štitio rusku kulturu, koju smatra neodvojivom od evropske.
– Kad sam spomenutio Čečene i Burjate bila je to jezička figura i hteo sam da kažem da čak i Ukrajinci ne optužuju Ruse u okrutnosti – naveo je papa, tvrdeći da je hteo da poruči da ruski narod ne treba da se demonizuje, jer je to velika nacija, povezana sa Evropom istom humanističkom kulturom.
Ambasador Rusije u Vatikanu Aleksandar Avdejev je već preneo domaćinima nezadovoljstvo zbog papinih ocena, a ministar spoljih poslova Rusije Sergej Lavrov ih je nazvao „nehrišćanskom“. Predsednik Duhovne uprave muslimana Čečenije muftija Salah Medžijev je poručio papi da su Čečeni žestoki samo prema neprijateljima, a milosrdni prema mirnim ljudima. Predsednik Burjatije Aleksej Cidenov je kazao da je papina namera „zavadi i podeli, da možeš da vladaš“.
Moskovski politikolog Sergej Markov objašnjava da je papa zapravo ponovio ocene predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog kome su potrebna opravdanja za žestoka ubistva zarobljenih i nenaoružanih ruskih vojnika. Zbog toga Zelenski i njegovi mentori iz Amerike predstavljaju rusku armiju kao vojsku varvara.
U takvoj situaciji predlog pape da bude domaćin pregovora za prestanak sukoba u Ukrajini je sasvim nerealan. Predsednik Rusije Vladimir Putin visoko ceni patriotizam Čečena i Burjata koji se bore u sastavu ruske armije na istočnom frontu Ukrajine, pa nikako ne može da dođe do susreta sa papom.
Čečeni i Burjati su Putinu mnogo važniji nego papa. Putin je uspeo da objedini u armiji svih 140 nacionalnosti, vojnike koji zajedno ratuju pod ruskom zastavom.
Svi predlozi iz Vatikana da papa dođe u Moskvu da razgovara sa Putinom su nerealni. Jedini način i put da papa Franja dođe u Rusiju je ako jednog dana dobije poziv od moskovskog patrijarha Kirila, što je u sadašnjim uslovima malo verovatno.
Izjave papa Franje da bi prvo želeo da dođe u Moskvu i razgovara sa Putinom, a zatim u Kijev i sretne se sa predsednikom Zelenskim nikoga više ne interesuju. Mnogo je zanimljivije kako će, i hoće li papa reagovati kad počnu hapšenja i progoni pravoslavnih sveštenika koje vlasti u Kijevu optužuju da nisu patriote, i da su proruski orijentisani.
„RAT U UKRAJINI NACISTIČKA OPERACIJA!“
Papa Franja je juče u susretu s poljskim hodočasnicima uporedio rat u Ukrajini s nacističkom operacijom u kojoj je prvih godina Drugog svetskog rata ubijeno oko dva miliona ljudi, uglavnom Jevreja. Papa je podsetio da je Katolički univerzitet u Lublinu u Poljskoj nedavno obeležio godišnjicu „operacije Rajnhart“ za istrebljenje poljskih Jevreja u delu okupirane Poljske, koja je sada teritorija Ukrajine. Kako je naveo, istorija se ponavlja, „te sada vidimo šta se dešava u Ukrajini“.
Kijev priznao raketne udare na ruske aerodrome
U KIJEVU je političar visokog ranga izjavio za „Vašington post“ da su napad na tri ruska aerodroma izveli ukrajinski dronovi, ne navodeći odakle su poleteli, kao ni da li je reč o najavljenim novim ukrajinskim bespilotnim letelicama ili o modernizovanim „striževima“ iz vremena SSSR-a.
Interesantno je da generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tvrdi da nema informacija o napadima, ali ih je ipak opravdao, tvrdeći kako se ukrajinska strana brani. Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da SAD nisu ohrabrile Ukrajinu na napad, ali ministar odbrane Lojd Ostin kaže da Amerika neće smetati Ukrajini da pravi oružje dugog dometa.
Američki Kongres usvojio je, istovremeno, predlog zakona o nacionalnoj odbrambenoj politici za 2023. godinu, vredan 858 milijardi dolara, na osnovu koga će u Ukrajinu sledeće godine biti poslat novi paket bezbednosne pomoći od najmanje 800 miliona dolara. Vojna pomoć Tajvanu biće povećana na milijardu dolara.
Raketni napadi koji su usledili kao odgovor Rusa posle tih napada dodatno su oštetili ukrajinsku energetsku infastrukturu, pa je veliki broj gradova bez struje. Eksperti procenjuju da se uništeni ili oštećeni transformatori mogu zameniti tek na proleće. U metalurškom kombinatu „Mital“ u Krivom Rogu više od 70 raketa za višecevne reaktivne bacače „hajmers“ i dva reaktivna sistema MLRS su uništeni visokopreciznim raketama.
Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da njihove jedinice zauzimaju mesto po mesto u zapadnim delovima Donbasa, dok ukrajinska vojska nastavlja da gađa gradove u Donjeckoj narodnoj republici. Centar Donjecka se gađa višecevnim bacačima kalibra koji koriste vojske NATO.
Novosti
