Džejson Padžet danas oko sebe vidi samo matematiku. Čak i kada pere zube, razmišlja matematički- otvori slavinu i umoči četkicu u vodu 16 puta.
Toliko je opsednut matematikom i razume tako složene koncepte da su ga prozvali genijem.
Međutim, bivši prodavač futona s Aljaske nije se uvek dobro služio brojkama. Pre nešto manje od 17 godina živeo je sasvim drugačiji život u Vašingtonu.
– Može se reći da sam bio površan. Život mi se u to vreme vrteo samo oko devojaka, provda, pića, mamurluka… Samo sam to ponavljao – ispričao je svojevremeno Džejson.
O matematici ne samo da nije razmišljao, nego je čak nije ni voleo.
– Nekada sam govorio kako je matematika glupa i pitao sam se: ‘Pa ko to koristi u stvarnosti?‘. Mislio sam da sam pametan. Stvarno sam u to verovao – rekao je.
Ali, jedna noć 13. septembra 2002. prmenila je njegov život.
Džejsona su napala i opljačkala dvojica muškaraca ispred bara gde je provodio vreme s prijateljima. Ukrali su mu pocepanu kožnu jaknu.
– Čuo sam i osetio kada je jedan od njih dotrčao iza mene i udario me u potiljak. Tada sam ispred sebe video oblačić bele svetlosti kao da me neko upravo fotografisao. Sledeće čega se sećam je da sam bio na kolenima i da mi se vrtelo u glavi. Nisam znao ni gde sam ni kako sam došao- objašnjava matematičar.
zbog udarca u creva.
– Dali su mi injekciju protiv bolova i poslali me kući – priseća se.
Ali kad je došao kući, njegovo ponašanje se brzo i dramatično promenilo.
Posledica je bila traumatska povreda mozga, koja može uzrokovati opsesivno kompulzivni poremećaj – OKP.
Sve više je imao strah od spoljašnjeg sveta, a iz kuće je izlazio samo kada je išao u nabavku.
-Sećam se samo da sam na sve prozore u kući stavljao ćebad i peškire. Čak sam sam i sa penom zalepio ulazna vrata.- ispričao je jednom.
Osim toga, počeo se da se plaši i bakterija, što je imalo negativan efekat na njegovu ćerku koja je kod njega dolazila zbog pregovora o starateljstvu s njegovom bivšom partnerkom.
– Kad je dolazila, opsesivno sam prao ruke i čistio. Prvo sam joj izuo cipele, obukao čistu odeću i prao ruke – dodaje.
Međutim, dok je Padžet doživljavao sve te negativne posledice svog napada, dogodilo se i nešto neverovatno- način na koji je video stvari se promenio.
Sve što je bilo zakrivljeno izgledalo je kao da je malo pikselizovano. Voda koja odlazi niz odvod više nije izgledala kao da je glatka, tečna stvar već kao da ima linije – objašnjava.
Isto se dogodilo i s oblacima, sunčevom svetlošću koja je strujala između drveća. Padžetu je svet zgledao kao retro video igrica.
– Bio sam iznenađen i zbunjen. Bilo je lepo, ali je bilo i strašno u isto vreme – kaže.
Zbog tih vizija, počeo je da razmišlja o matematici i fizici. Internet mu je postao vredan izvor informacija, pa je na njemu sve više i više čitao o matematici.
Naišao je na internet stranicu o fraktalima koja ga je zainteresovala. To je težak matematički koncept koji se, u najosnovnijem smislu, može uporediti sa snežnom pahuljom.
Fraktal je geometrijski lik koji se može razložiti na manje delove tako da je svaki od njih, makar približno, umanjena kopija celine.
Padžet je bio fasciniran ovim konceptom, ali nije znao kako da ga opiše sve do jednog dana kada ga je njegova ćerka upitala kako radi TV.
-Kada gledate u TV ekran i vidite krug, to zapravo nije krug. Napravljen je od pravougla ili kvadrata i, ako pogledate izbliza, rub kruga stvara cik – cak. Možete uzeti te piksele i prepoloviti ih. Sve više ćete se približavati savršenom krugu, ali nikad ga zapravo nećete dosegnuti jer možete nastaviti da seckate piksele na pola koliko god hoćete tako da razlučivost postaje bolja. Ali nikad nećete dobiti savršeni krug – objašnjava.
Nakon toga, jednostavno morao je dodatno da istraži ovaj intrigantan koncept.
Zbog toga je počeo da crta.
– Imao sam hiljadu ili više crteža krugova, fraktala, svakog oblika koji sam uspeo da nacrtam. To je bio jedini način na koji sam uspeo efikasno da prenesem ono što sam video – kaže Džejson.
Verovao je da njegovi crteži ‘drže ključ svemira’ i da su toliko važni da ih uvek mora nositi sa sobom.
Jedan dan dok je bio na izletu, prišao mu je čovek i rekao mu da crteži izgledaju matematički.
– Pokušavam da opišem diskretnu strukturu prostornog vremena na temelju Plankove dužine (malene merne jedinice koju je razvio fizičar Maks Plank) i kvantnih crnih rupa – rekao mu je Padžet.
Ispostavilo se da je čovek fizičar i prepoznao je matematiku visokog nivoa koju je Padžet crtao. Pozvao ga je da dođe na časove matematike, što je Padžeta navelo da upiše na fakultet, gde je počeo da uči jezik koji mu je bio potreban da opiše svoju opsesiju.
Nakon tri i po godine, fakultet mu je u potpunosti promenio život. Počeo je da dobija psihološku pomoć za svoj OKP, a čak je i upoznao devojku koja bi u bliskoj budućnosti trebalo da postane njegova žena.
Kako bi saznao više o svom stanju, često je pregledavao internet u potrazi za informacijama te je naišao na Berit Brogard, kognitivnu neuronaučnicu koja radi na Univerzitetu Majami.
Pričali su nekoliko sati telefonom, a iz tih razgovora Brogaard je pretpostavila da je Padžet imao sinesteziju – nurološki fenomen u kom se čula ujedinjuju i prepliću.
Stanje je uzrokovano vezama između delova mozga kojih nema kod drugih ljudi.
Brogaard veruje da je povreda mozga koju je Padžet zadobio uzrokovala da razvije oblik sinestezije u kojoj su određene stvari podstakle vizije matematičkih formula ili geometrijskih oblika. Kako bi testirala ove ideje, dovela ga je u jedinicu za istraživanje mozga na Univerzitetu Aalto u Helsinkiju, gde je podvrgnut nizu istraživanja.
Dok je bio u MRI skeneru, stotine jednačina, uključujući lažne, bljesnule su na ekranu pred njegovim očima. Istraživači su zatim gledali koji delovi njegovog mozga zasvetle kao odgovor.
Dvojica muškaraca koji su ga napali te kobne septembarske noći nikada nisu osuđeni uprkos tome što ih je on identifikovao i podigao optužnicu.
Godinama kasnije, jedan od muškaraca koji ga je napao, Brejdi Simons, poslao mu je pismo izvinjenja, u kojem je pisalo da je bio na lečenju od zavisnosti.
– Ja sam sad potpuno druga osoba. Kad se osvrnem na to kakav sam bio u prošlosti, jednostavno ne želim ni ne mogu videti – rekao je Brejdi, piše BBC.
