Pre skoro pola veka astronauti misije Apola 17 proveli su tri dana na Mesecu – hodali su, vozili su se u lunarnom autu i ceo svet je gledao prenos događaja putem malih ekrana.
Sada se planira povratak na ovo nebesko telo, ali ne u vidu šetnje, nego dugoročnog boravka. Plan je da naseljavanje počne posle 2040. godine. I dok neki naučnici odmahuju glavom, smatrajući da je ovo neostvarivo, veliki broj stručnjaka je krenuo u pripremu ostvarivanja ovog velikog poduhvata.
NASA planira da izgradi kuće na Mesecu – ali one koje mogu da koriste ne samo astronauti, već i ljudi. Naučnici veruju da će do 2040. godine Amerikanci imati svoju prvu parcelu u svemiru. Takođe, planira se i život na Marsu. Ovaj premabiciozni projekat je podelio stručnu javnost. Neki smatraju da je navedeni vremenski okvir preambiciozan, posebno pre dokazanog uspeha sa novim sletanjem na Mesec. Dok drugi deo naučne zajednice ima plan kako da se boravak na Mesecu i Marsu ostvari.
Američka svemirska agencija planira da lansira 3-D štampač na Mesec, a zatim da izgradi strukture, sloj po sloj, od specijalizovanog lunarnog betona napravljenog od komadića stena, mineralnih komadića i prašine koja se nalazi na gornjem sloju Mesečeve površine.
„Nalazimo se u ključnom trenutku i na neki način to izgleda kao san. Čini se da je bilo neizbežno da stignemo ovde“, rekla je Niki Verkhajzer, direktorka Nase za razvoj tehnologije.
Dodala je da je „Nasa otvorenija za partnerstvo sa drugim akademicima i liderima u industriji, što je učinilo polje igre mnogo širim nego što je bilo u danima misija Apolo“.
„Imamo prave ljude u pravo vreme sa zajedničkim ciljem, zbog čega mislim da ćemo stići tamo“, rekla je ona.
Pretvaranje problema u rešenje
Među mnogim preprekama za naseljavanje na Mesecu je prašina – prah koji je toliko abrazivan da može da seče kao staklo. Kovitla se u štetnim perjanicama i toksičan je kada se udiše. Naučnici smatraju da prašina jeste problem, ali da tu može da leži i rešenje na kom se radi, piše Njujork tajms.
„Prosečni Amerikanci možda neće moći da žive na Mesecu tokom svog života, ali za one koji su samo nekoliko decenija mlađi od njih, to je realna mogućnost. Za mene to znači da ćemo imati lunarno naselje i da će ljudi moći da žive i rade na Mesecu. Ova zamisao zavisi od mašte preduzetnika“, kaže Rejmond Klinton mlađi, zamenik direktora kancelarije za nauku i tehnologiju u Nasinom centru za svemirske letove u Hantsvilu.
Još se ne zna koliko će da košta kuća na Mesecu
Naučnici kažu da je prerano razmatrati tržišnu vrednost kuća na Mesecu, ili kako bi struktura vlasništva za lunarna staništa mogla da izgleda. Međutim, priznaju da Mesec predstavlja potencijalno značajan neiskorišćeni resurs i da će druge nacije nesumnjivo biti zainteresovane za ovako nešto.
Prvi korak – testovi na Zemlji
Bilo koja oprema koja ide na Mesec treba da se testira na Zemlji kako bi se osiguralo da može da izdrži okolinu. Pre nego što Nasa i drugi učesnici mogu da grade domove, ova institucija treba da izgradi sigurnosne „jastučiće“ za sletanje koji će štititi rakete koje nose 3D štampače od prašine. Naučnici trenutno rade na usavršavanju simuliranog lunarnog betona koji može da zameni materijal napravljen na Mesecu dok se izvode testove na Zemlji. Mnoge stvari se još ispituju, između ostalog i da li je moguće da se manipuliše tlom na površini Meseca i da se pravi građevinski materijal:
„Moramo sada da započnemo ovaj razvoj ako želimo da ostvarimo staništa na Mesecu do 2040. godine“, kaže geolog Dženifer Edmunson.
„Za 10 godina tehnologija izgradnje mogla bi biti veoma drugačija, tip robota koji koristimo mogao bi biti veoma drugačiji, a veštačka inteligencija koju koristimo će biti drugačija. Ono što trenutno možemo da uradimo je da osmislimo strategije obuke koje građevinske radnike čine spremnima za budućnost“, rekao je Amirhosein Jafari, docent građevinske tehnologije na Državnom univerzitetu Luizijane.
Podrška drugih kompanija
Nasa se udružila sa kompanijom ICON, koja se bavi građevinskim tehnologijama kako bi dostigla svoj cilj izgradnje domova. Ovu kompaniju je Nasa prvi put finansirala 2020. godine, a 2022. je najavljeno dodatnih 60 miliona dolara za svemirski građevinski sistem koji se može koristiti izvan Zemlje.
„To je iznenađujuće prirodan napredak ako se pitate o načinima na koje aditivna konstrukcija i 3D štampanje mogu stvoriti bolju budućnost za čovečanstvo“, rekao je Džejson Balard, izvršni direktor ICON-a, u saopštenju za medije.
Naučnici ističu da je „tamo gore fizika drugačija“
„Lako putovanje je kritično jer svaki dodatni kilogram težine koji se nosi na raketi do Meseca košta oko 1 milion dolara. Nošenje materijala sa Zemlje za izgradnju u svemiru nije održivo. Dakle, ili morate da znate kako da koristite ono što je gore, ili da pošaljete sve što vam treba“, kaže Patrik Suerman, privremeni dekan Arhitektonskog fakulteta na Teksaškom univerzitetu AM.
Ovaj stručnjak je gradio projekte na nekim od najudaljenijih mesta na Zemlji, od avganistanskih provincija do Arktičkog kruga. „Izgradnja u svemiru“, rekao je, „podseća ga na lekciju koju je naučio – najveće pretnje životu ne dolaze od drugih ljudi, već od samog okruženja“.
„Izgradili smo bazu iz gotovo ničega u Avganistanu. Sve je isto, samo sa više radijacije i manjom gravitacijom. A majka priroda i Sunčev sistem će svaki put pobediti“, dodaje.
Naučnici naglašavaju da Mesec nije krajnja granica i da se razmišlja o izgradnji kuća i naseljavanju Marsa.
Sporazum Artemis, koji su pokrenule Sjedinjene Države zajedno sa sedam drugih zemalja osnivača 2020. godine, dao je osveženje principima mirnog, kooperativnog istraživanja Meseca, a sada ga potpisuje 29 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Italiju, Kanada i Brazil.
b92
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
