Užas koji je zadesio beogradsku osnovnu školu i sela u blizini Mladenovca, sa ukupno 17 mladih žrtava i 20 povređenih, nije rezultat duševne bolesti već proračunate i prefinjene narcisoidne ličnosti, tvrdi ugledni domaći psiholog.
Prema mišljenju stručnjaka, ovi nasilnici su pod uticajem svojih porodica razvili stav da su superiorniji i vredniji od drugih, što im je navelo da živote drugih smatraju nebitnim.
Profesor Radoslav Svičević, psiholog i magistar socijalne medicine koji je bio pomoćnik načelnika psihijatrijske klinike Vojnomedicinske akademije (VMA), ističe da je „narcistička trauma“ bila okidač za zločine koje je počinio trinaestogodišnji dečak sa Vračara i okrivljeni za masovno ubistvo iz Mladenovca, U. B.
-Za ova dva masakra možemo naći objašnjenje u specifičnim profilima ličnosti, uz uticaj porodice, škole i šireg društvenog okruženja. Što se tiče dečaka, on je suštinski narcisoidna ličnost, preosetljiva, sklona osvetoljubivosti i agresivnim reakcijama. Takva osoba je suštinski nestabilna, lako ‘lomljiva’ zbog uvreda ili neuspeha. Ako je neko vreme sebe smatrao najboljim u svemu, a onda shvatio da je u nečemu gori od drugih, to kod njega izaziva narcističku traumu – objašnjava profesor Svičević.
On takođe ističe da dečak nije šizofrena osoba, već izuzetno proračunat. Narcisoidni profil ličnosti ne može se smatrati ozbiljnom patologijom, već kao posebnom karakternom osobinom koja eventualno može dovesti do šizoidnih crta ličnosti. Primer za to je činjenica da je dečak pre zločina precrtavao ljude sa spiska za ubistvo, što ukazuje na njegov način razmišljanja i nameru koju je imao. Sve što je činio, radio je svesno i racionalno. Odluka da počini zločin nije nastala trenutačno ili zbog smanjene uračunljivosti.
Mišljenje psihologa Svičevića
* Dečak (13) i U. B. (20), koji su u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima kod Mladenovca ubili 17 mladih, bili su uračunljivi tokom zločina i sve su detaljno isplanirali
* Obojica su, pod uticajima svojih porodica, umislili da su bolji i vredniji od drugih, pa im tuđi životi nisu bitni
Narcistička trauma, kako se tvrdi, ima osnovu u uticaju okruženja, kada neko biva previše favorizovan, smatrajući se najboljim u svemu.
– Dečak je zaljubljen u samog sebe, a to podrazumeva laku lomljivost ličnosti u nekim provokativnim situacijama, koje je on doživeo traumatično – objasnio je Svičević.
Kompleksi
U. B. je umislio da je mnogo bitniji i važniji od meštana ovog sela, smatrajući se superiornijim jer je „dete sa asfalta“. Sagovornik ističe i da U. B., masovni ubica iz Dubone kod Mladenovca, ima sličan profil ličnosti.
– Taj mladić je pun sebe, pridavao je puno pažnje svom telu, a u sredini u kojoj je živeo želeo je da bude poseban. Bio je sasvim sigurno prezaštićen od roditelja. Živeo je neki svoj život, hteo da ostvari neke želje koje nisu u skladu sa njegovim realnim mogućnostima. Potreba za skretanjem pažnje na sebe ilustrovana je snimkom sa društvenih mreža u kojem se kupa u hladnoj vodi, sa snegom, gde ističe da mu je uzor bivši robijaš Kristijan Golubović – naglašava dr Svičević.
Takođe, još jedan izvor lista je ovim povodom izneo sledeće mišljenje:
– U.B. je tokom istrage detaljno pričao o svom detinjstvu i o odnosu s meštanima mladenovačkih sela, gde je počinio masakr. On je rođen na Zvezdari, u centru Beograda, gde je proveo detinjstvo, a iz nekih porodičnih razloga se najpre preselio u Mirijevo, gde je sa roditeljima i bratom živeo kao podstanar, a onda su se preselili u Dubonu. Umislio je da je mnogo bitniji i važniji od meštana sela, smatrajući se superiornijim jer je „dete sa asfalta“. On se ponosio time što je, navodno, „gradsko dete“ i hvalio se poznanstvom sa jednim učesnikom rijalitija. Umislio je da su svi u selu ljubomorni na njega i to je nekoliko puta ponovio na saslušanju – tvrdi izvor Informera i napominje da je slične osobine pokazao i dečak (13) na saslušanju u policiji i pred psiholozima.
Prema mišljenju profesora Radoslava Svičevića, ne postoji neki algoritam po kome se mogu vaspitavati deca.
– Treba prvo probiti otpor dece prema razgovoru i usmeriti ih na prave oblike vaspitanja, kroz sistem školovanja, služeći se iskustvom tradicionalnih civilizacija, u prvom redu kineskom. Jedna savremena Kina i dalje razvija konfučijanski model vaspitanja mladih, po principu: roditelji, škola, društvo – zaključuje dr Svičević.
– Dečak (13) nema apsolutno nikakvu empatiju prema svojim žrtvama, ubijenim školskim drugovima, što je pokazao kad je nekoliko puta ponovio da će kad-tad završiti masakr i da će pobiti svu decu sa spiska koju nije stigao da likvidira tokom krvavog pira u školi prošle srede. On jeste hiperinteligentan, ali je istovremeno i uveren da je najbolji u svemu, da su svi drugi manje vredni i tuđi životi mu nimalo nisu bitni. On se samo raspituje kad će ga doktori pustiti kući da bi završio započeti „posao“ – tvrdi izvor lista.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs/kurir.rs
