NAJPOZNATILA JELA KOJA SU NASTALA GREŠKOM! Obožavate ih, a niste imali pojma!
Mnogi omiljeni recepti koje danas poznajemo poput jogurta, korneta i sendviča, nastali su sasvim slučajno, često kao rezultat greške, eksperimentisanja ili nedostatka određenih sastojaka.
NAJPOZNATILA JELA KOJA SU NASTALA GREŠKOM! Obožavate ih, a niste imali pojma!
Zamislite da napravite grešku u kuhinji, a rezultat postane omiljeno jelo širom sveta. Zvuči neverovatno, ali upravo su se takve „srećne greške“ desile.
Mnogi od naših omiljenih proizvoda, od kojih neki deluju kao da su smišljeni do savršenstva, nastali su sasvim slučajno. Evo nekoliko priča o slučajno nastalim kulinarskim remek delima.
LETNJI SATARAŠ SA TIKVICAMA I PATLIDŽANOM: Recept za sve ljubitelje ukusne hrane!
Lisnato testo
Priča o lisnatom testu počinje u Francuskoj, u 17. veku. Mladi poslastičar Klodijus Žel pokušavao je da napravi poseban hleb za svog bolesnog oca.
U žurbi, zaboravio je da pomeša puter sa brašnom, pa je maslac urolao u testo i presavijao ga više puta. Rezultat je bio nešto potpuno neočekivano,neverovatno lagano i hrskavo testo koje se listalo prilikom pečenja.
Umesto neuspeha, Klodius je stvorio kulinarsku osnovu za brojne poslastice koje i danas obožavamo.
Kornfleks
Braća Džon Harvi Kelog i Vil Kit Kelog su krajem 19. veka vodili sanatorijum u Mičigenu. Njihova misija bila je da kreiraju zdravu, vegetarijansku hranu.
Jednom prilikom, zaboravili su da pokupe kuvano zrno pšenice, pa je ono ostalo da stoji nekoliko dana. Kada su se vratili, pšenica se sasušila i postala lomljiva.
Umesto da bace smesu, odlučili su da je izgnječe, a rezultat su bile hrskave pahuljice. Ubrzo su eksperimentisali sa kukuruzom i tako su nastale pahuljice koje danas poznajemo kao kornfleks.
Šampanjac
Šampanjac nije proizvod namerne genijalnosti, već rezultat borbe sa vinarstvom u hladnim klimatskim uslovima. U regiji Šampanja u Francuskoj, hladne zime su često zaustavljale fermentaciju grožđa.
Kada bi došlo proleće, šećer u vinu bi ponovo fermentirao, stvarajući mehuriće ugljen-dioksida. Vinarima je ovo stvaralo velike probleme, jer su se boce često raspadale pod pritiskom.
Neki su čak nazivali ovaj fenomen „đavoljim vinom“. Međutim, francuski benediktinski monah Dom Perinjon usavršio je tehniku proizvodnje, ali i čvršće boce, shvativši da mehurići daju vinu jedinstven i poseban ukus.
HRSKAVI BRUSKETI PO RECEPTU EMINE JAHOVIĆ: Božanstveni fit zalogaji!
Jogurt
Iako je jogurt danas sinonim za zdravlje, njegovo poreklo verovatno seže hiljadama godina unazad, a nastalo je zbog slučajnog delovanja bakterija.
Nomadski narodi su mleko skladištili u kožnim vrećicama. Bakterije prisutne na koži i u okolini, zajedno sa toplotom, uzrokovale su fermentaciju mleka, što ga je pretvaralo u gustu i kiselkastu smesu.
Ne samo da je ova fermentacija poboljšala ukus, već je i produžila rok trajanja mleka, što je bilo izuzetno korisno.
Čips
Godine 1853., u restoranu „Moon’s Lake House“ u Saratoga Springsu, Njujork, kuvar Džordž Kram bio je iziritiran gostom koji se stalno žalio da mu je pomfrit debeo.
Kram je, u pokušaju da iritira gosta, narezao krompir izuzetno tanko, ispržio ga dok nije postao hrskav i posuo ga solju. Na njegovo iznenađenje, gostu se to izuzetno dopalo, i tako je rođen prvi čips.
Sendvič
Iako se možda ne radi o „kulinarskoj grešci“ u klasičnom smislu, sendvič je nastao iz praktičnih razloga.
Džon Montagju, 4. erl od Sendviča, bio je strastveni kockar u 18. veku. Nije želeo da prekida igru zbog obroka, pa je tražio da mu meso stave između dve kriške hleba kako bi mogao da jede jednom rukom, a drugom da nastavi sa igrom.
Tako je sendvič postao popularan i praktičan obrok širom sveta.
Kornet za sladolede
Postoji nekoliko priča o nastanku korneta, ali jedna od najpoznatijih datira iz 1904. godine na Svetskoj izložbi u Svetom Luisu.
Tamo je prodavac sladoleda ostao bez posuda, pa je Ernest Hamvi, prodavac vafla iz susednog štanda, ponudio da uvije svoje vafle u oblik korneta kako bi sladoled mogao da se servira.
Inovacija je bila trenutni hit.
Suvo grožđe
Kao i jogurt, suvo grožđe je rezultat prirodnog procesa. Ljudi su otkrili da grožđe koje je ostavljeno na suncu, nakon što se voda iz njega osuši, postaje izuzetno slatko i ukusno.
Prvi dokazi o suvom grožđu datiraju iz 2000. godine pre nove ere u Persiji i Egiptu. Nije ga stvorila ljudska ruka, već se pokazalo kao idealan način za dugotrajno čuvanje grožđa.
Ove priče podsećaju nas da neke od najboljih stvari u životu mogu nastati iz neplaniranih situacija i da ponekad „greška“ može biti početak nečeg neverovatnog.
View this post on Instagram
Hypetv.rs/Informer/M.K.
GLEDAJTE NAS!
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.
VELIKI KONCERT MIROSLAVA ILIĆA!
Miroslav Ilić, jedan od najistaknutijih izvođača na muzičkoj sceni, prirediće nezaboravan koncert u zagrebačkoj Areni 18. oktobra 2025. godine. Sa početkom u 20 časova. KARTE NAĐITE OVDE.
Koncert u glavnom gradu Hrvatske predstavlja jedinstvenu priliku da ljubitelji narodne muzike uživaju u njegovim pesmama uživo. Bard narodne muzike, Miroslav Ilić je davne 1972. godine započeo blistavu karijeru. Ista je od samog početka krenula uzlaznom putanjom i sada već broji milionske tiraže i priznanja. Samo neki od hitova koje vole sve generacije su: “Nije život jedna zena”, “Još te nešto čini izuzetnom”, “Vino točim a vino ne pijem”, “Ova noć”, “Jesen sedamdeset i neke”…
