Deca sve češće upadaju u razne opasne situacije tako što se snimaju dok se guše plastičnim kesama, jedu cimet i voze se „prikačena“ na žice trolejbusa, a adolescenti divljaju automobilima, ugrožavajući tako i sebe i druge, a sve to završava na društvenim mrežama
Javnost je ostala zgrožena nakon vesti da je u utorak uveče muškarac N. M. (25) semenom tečnošću iz šprica isprskao devojku S. M. (26) u Mirijevskom bulevaru.
Još šokantnije je zvučala odbrana uhapšenog kada je policiji rekao da je to učinio zbog „čelendža“ na društvenoj mreži Tiktok, koji mu je, kako je objasnio, bio zanimljiv.
Ova rečenica jeste još jedan dokaz da ne postoji izazov sa društvenih mreža koji se ne može nadmašiti (jer su izazovi sve gori), mišljenje je stručnjaka sa kojima je Kurir razgovarao.
I zaista, prethodnih godina deca su upadala u razne opasne situacije tako što su se snimala dok se guše plastičnim kesama, voze „prikačena“ na žice trolejbusa, a adolescenti su divljali automobilima, ugrožavajući tako i sebe i druge. Sve te bizarne scene završavale su na Tiktoku.
Bolestan izazov
Psihologinja Snežana Repac kaže, kada je u pitanju mladić koji je semenom tečnošću isprskao devojku na ulici, da je sama ideja da to bude izazov – bolesna.
– Osoba koja je smislila taj „čelendž“ je neko ko je sadista, morbidan, bizaran, pa i psihopata. U pitanju je takmičenje u pohvali ludosti, a onaj ko pristane da tako nešto radi deo je zaraze izazova, kada ga društvo sa jedne mreže usisa kao pojedinca, ma koliko zahtev za njega bio sumanut. Osoba koja učini tako nešto spremna je na sve da uđe u određeni krug ljudi. To su ljudi koji su usamljeni, nepopularni i odbačeni, pa pristaju na sve samo da bi dobili mrvu pažnje. Činjenica je da se ta osoba pripremala za taj čin, pa se postavlja pitanje njegove obesti, bezobzirnosti, mržnje prema muškom rodu ili nekog izopačenog oblika lične seksualne kulture tog pojedinca – kaže Repac za Kurir.
Trauma ostaje
Posledice po napadnutu devojku
Snežana Repac smatra da to što je neznanac na ulici isprskao devojku tečnošću za koju se ispostavilo da je semena na nju može da ostavi izvesne posledice.
– Ta devojka u budućnosti može da oseti gađenje prema muškarcima. On je to i hteo, da ovako ponizi neku devojku. Samo je u njenoj glavi sada pitanje da li je ona izabrana ili je nasumična žrtva – kaže Repac.
Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, za Kurir kaže da je taj slučaj simptomatičan jer je u pitanju zreo čovek koji je bio pod uticajem Tiktoka.
– Postavlja se pitanje šta mu je tu zanimljivo, ekstravagantno. Moguće je da je to osoba koja je neispunjena sopstvenim životom. Postavlja se pitanje kako će se to dalje pravno regulisati, da li prekršajno ili kao polno uznemiravanje. Svakako se mora sankcionisati jer, ako se to ne desi, to će raditi i drugi – kaže ona i dodaje da mladi stariji od 20 godina često snimaju svoje divlje vožnje i to kače na društvene mreže, ne razmišljajući o posledicama po svoj život i po tuđe živote.
Deca ne žale ni da stradaju
Katarina Jonev Ćiraković za Kurir kaže da su Tiktok izazovi eksplodirali kada je počela pandemija koronavirusa jer smo svi bili prinuđeni na virtuelni prostor. – Krenula je serija izazova, učestvovali su deca i mladi u raznim ludostima, i to iz neznanja i ne razmišljajući da mogu da nekoga ugroze ili povrede. Izazovi su sve morbidniji, agresivniji i čudniji – kaže ona.
Bojazan za budućnost
Leto je posebna opasnost
Katarina Jonev Ćiraković kaže da su izazovi toliko uzeli maha da se više ne zna šta je sledeće i može li gore. – Brinu me leto i letnji raspust. Pitanje je koliko će dece moći da ode na odmor i opet će nam mladi biti usmereni na virtuelni prostor. Plašim se svega što može da im padne na pamet jer s lakoćom ugrožavaju svoj život – kaže ona.
I zaista, trendovi su sve čudniji i opasniji – deca se voze „prikačena“ na trolejbus, u opasnosti da skliznu ili ih udari struja, a osmislili su i izazov da legnu na pešačkom i čekaju da auto priđe, da bi potom pobegli, a tako ugrožavaju i sebe i druge.
Tu je i „čelendž“ kada neko stavi kesu na glavu, drugi ga guši, a treći snima, a zabeležen je u jednoj beogradskoj školi.
Psihologinja Repac kaže da deca ne razmišljaju o posledicama, da se toliko unesu u igru da se samo prepuste stihiji.
– Oni su emotivno upleteni u kolektiv koji kao adrenalinska droga na njih deluje hipnotišuće. Hoće da osete ekstremnu uzbuđenost i pokažu koliko su „ludi“, buntovni i kreativni, s tim što su svaku granicu izgubili, pa su spremni čak i da poginu, jer se u virtuelnom svetu osećaju bezbedno, neustrašivo i besmrtno – kaže ona i dodaje da su u pitanju uglavnom deca koja su ili prezaštićena ili istraumirana u detinjstvu, a da su to retko deca kojom se roditelji bave.
IZVOR: KURIR/HYPETV,RS
