Mladi u Srbiji veruju u ljubav, ali ne i u brak: Psiholog objašnjava šta se promenilo!

Sve je više parova koji odbijaju da formalizuju svoje emotivne veze i izgovore ono sudbonosno “da” pred matičarem.

Nekada su devojke o danu udaje maštale godinama, zamišljajući venčanicu i sve one romatične detalje dana koji se smatrao posebnim u životu. Mnoge su imale predstavu da njihova životna bajka počinje upravo danom ozvaničenja ljubavi sa muškarcem kojeg vole.

U novije vreme, sve je manje onih koji staju pred matičara, a sve više parova se odlučuje na vanbračne zajednice.

– Moglo bi se reći da je ljudima sve manje bitna forma nego suština odnosa – objašnjava psiholog Ana Popović.

Međutim, dodaje ona, to nije presudno koliko neke druge stvari koje se tiču povećanog broja razvoda i nezadovoljstva bračnim životom.

– Kada vide primere u svom okruženju, gde u velikom broju slučajeva brakovi baš i ne funkcionišu, većina mladih se odluči za vanbračnu zajednicu. Najčešće obrazloženje koje čujem u praksi je da „taj papir komplikuje život, ako jednog dana požele da se raziđu, odnosno razvedu“ – deli svoje iskustvo iz psihoterapeutske prakse Popović.

Ona navodi da je, sa druge strane, pred zakonom vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom, tako da većina parova nema motiv da ulazi u brak da bi se, ukoliko se razvedu, pravedno “podelili”.

– To je taj ekonomski momenat. Ovaj drugi, psihološki, moglo bi se reći podeljen je na dve stvari – prva koju često čujem, a to je papir im ništa ne znači, ako ima ljubavi u suštini, ta forma mi ne treba i druga – ako dođemo do toga da se razilazimo ovako je mnogo lakše, nema suda i stresa sa tim – ističe Popović.

Nema više romantičnih maštanja 

Ona navodi da je zanimljivo da mladi uglavnom ne veruju u brak kao u instituciju, što tumači trendom koji dolazi sa Zapada.

– Nema više tih romantičnih maštanja i težnje da se živi bajka. Većina mladih ljudi zna zašto je u nekom odnosu može to da objasni i kaže da će u njemu ostati dok se oseća dobro. Takvim stavom ne teži se trajnosti zajednice i odnosa, već zadovoljavanju ličnih potreba – navodi ona.

Kako ističe, kao ljudi smo postali manje spremni na ustupke u odnosima, a više sebični i nismo baš voljni da podnosimo bilo kakvu žrtvu i pristajemo na kompromise kao sastavni deo bračnog života.

– Brak i veza traže određene ustupke. Ali kada ste u vezi bez forme činite ih dok vama odgovara. Tradicionalno shvatanje braka podrazumeva i očekivanje da ćete biti spremni i na podnošenje „žrtve“ da ostanete zajedno do kraja života – navodi psiholog.

Popović ističe da se društvo razvilo u nekom drugom pravcu i da je sve manje i žena i muškaraca kojima je brak kao instutucija važan.

– Bili u bračnoj ili vanbračnoj zajednici u suštini je isto, ali psihološki to mnogi doživljavaju drugačije. Mnogi se, kada imaju taj papir, osećaju kao da su se „zarobili“, dok bez njega imaju bar privid neke slobode i onda im to nekako lakše dođe – kaže Ana Popović.

Ona zaključuje da ipak sve zavisi od pojedinca i njegovog odnosa prema braku i ljubavi.

– Ne možemo da generalizujemo, uvek ima izuzetaka, ali možemo da kažemo da je taj trend da se brak kao institucija „izbegava“ zaista prisutan sve više. Sve češće čujem klijente da mi kažu da veruju u ljubav, ali ne i brak kao njeno ozvaničenje – kaže Popović.