Miroslav Ilić se nakon 15 godina vraća na zagrebačku pozornicu – a u velikom intervjuu otkriva zašto mu je Arena Zagreb posebno važna, ko će mu sve biti gosti 18. oktobra i šta ga veže za hrvatsku publiku.
U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za Hrvatski Stori, pevač je otkrio kako se priprema za taj poseban nastup, ko bi mu se mogao pridružiti na pozornici i zašto još uvek ne želi da se o njegovom životu snimi biografski film. Bez filtera govori i o dugovečnom braku sa suprugom Gordanom, prijateljstvu s Mišom Kovačem i svojoj muzičkoj filozofiji zbog koje ga publika voli već decenijama.
Uskoro vas očekuje veliki koncert u Areni Zagreb, prvi nakon 15 godina pauze. Kako se osećate pred ovakav povratak?
– Osećam se uzbuđeno, ali ja to ne doživljavam kao povratak jer sam stalno bio prisutan na hrvatskom tržištu, ali nisam bio dugo u Zagrebačkoj Areni. Inače sam bio prvi folk pevač koji je održao koncert u Areni pre 15 godina, zato sam sada uzbuđen jer je to ipak drugi prostor, drugi zahtevi, veliki orkestar, gosti… Moraš da pokloniš pažnju svemu da bi to bilo uspešo veče. Hype produkcija i ja ćemo se potruditi da to stvarno bude veče za pamćenje. Moje je da budem raspoložen to veče, zdrav i da mi glas bude u redu.
Priča se da će biti i gostiju iznenađenja. Možete li nam otkriti neka poznata imena koja će vam se pridružiti?
– Poslednjih godina sam zahvaljujući Saši Mirkoviću napravio neki ortakluk sa mojim mlađim kolegama Mirom Škorić i Acom Lukasom. Ako se ja pitam, oni će mi biti gosti. To je jedan simpatični krugić saradnika, a iz toga se izrodio i duet „Igraj, igraj sve do zore“. Inače ja Acu poznajem još odavno, dok nije postao neko veliko ime, dok je svirao po beogradskim klubovima tamo neke osamdeset i neke. Dok Miru znam još kada je došla po pesme u Beograd.
Jeste li razvili neku svoju malu rutinu ili tradiciju kad ste u Zagrebu? Postoji li neko mesto gde volite otići, možda restoran, kafić ili šetnja gradom?
– Mene za taj grad vežu lepe uspomene proteklih 50 godina, i nikada nikome neću dozvoliti da mi to oduzme. Svaki moj dolazak u Zagreb je za mene radost. Naravno da imam neka omiljena mesta. Volim restoran na Okrugljaku. Prošetam uvek. Ima i jedan restoran koji drže moji ortaci gde uvek svratim. Ima jedan restoran koji drži Zvone Boban bivši fudbaler i tu volim da odem. Moram reći da Zagreb poznajem kao Beograd.
Jedan ste od prvih izvođača iz Srbije koji je nakon nesrećnih događanja na ovim prostorima nastupao u Hrvatskoj. Koliko emotivno vam je bilo zapevati te 2000. godine i postoji li neka posebna povezanost između vas i hrvatskih fanova kroz sve ove godine?
– Nisam jedan od prvih, nego prvi. Od osamdesetih do 2000. godine, hrvatska publika je bila vrlo probirljiva kada je folk u pitanju. Ja sam bio srećan što sam bio jedan od onih koji je bio favorit njihove publike. Danas je to malo drugačije, prisutni su i neki drugi koji se zovu folk, koji nisu folk…. ali ponosan sam činjenicom da sam među probranima koje je hrvatska publika u ta vremena jako poštovala i dolazila na nastupe.
Kako je započelo vaše prijateljstvo s Mišom Kovačem? Jeste li i dalje u kontaktu? Hoćete li ga pozvati na koncert u Areni Zagreb?
– Odavno se nismo čuli, ali se uvek raspitujem za njega preko drugih kolega. Najčešće se zapravo viđam sa Zlatkom Pejakovićem. Prijateljstvo sa Mišom je započelo na grupnim putovanjima po Švajcarskoj, Nemačkoj…. zajedno smo nastupali. Sećam se kada je izašao najnoviji džip Pajero, Miša je toliko ludovao da ga kupi i na kraju je uspeo. On je imao stan u Starom gradu, išao sam i kući kod njega. Što se tiče zvanja na koncert, iskren da budem nemam ja običaj da zovem bilo koga, bilo da je u pitanju Beograd ili Zagreb. Ako je neko raspoložen, može da mi se obrati i dobiće poseban tretman. Nemam običaj da stavljam ljude u obavezu svojim pozivom. Voleo bih da Miša dođe i svi ostali koji mogu.
Ceo intervju na linku OVDE
Hypetv/storyhr/J.V.
