Mirko Kodić uoči GODIŠNJICE SMRTI Aleksandra
Harmonikaš ostavlja velikog traga u muzici, a njegov privatni život daleko je od idile.
Mirko Kodić je pre gotovo godinu dana izgubio sina Aleksandra. Upitan je kako se sada oseća.
„Šta znam… Kao i prvog dana bez njega. Kako da ti kažem… Ja i dalje sviram i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, iskreno da ti kažem, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu. Ja sam njemu u čast zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto….“, započeo je Mirko.
Mirko Kodić uoči GODIŠNJICE SMRTI Aleksandra
„Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ja njega više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je! Aca je sahranjen tamo gde su sahranjena deca iz škole ‘Ribnikar’. Imali smo neke akcije, mi smo se udružili i napravili smo toj našoj deci lepo uređenu večnu kuću“, izjavio je još uvek potreseni otac, koji kaže da nije dobio informaciju o tačnom uzroku smrti Aleksandra.
„Ne. To je bilo srce, na spavanju. Dalje ja nisam ni istraživao, niti me interesuje više. Njega nema“, kaže Mirko.
„Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom, za razliku od moje bivše supruge Jasne, Aleksandrove majke, koja ga jako retko sanja. Možda je do sad jednom samo. A ja baš često. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu. Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe. I šta sad ja mogu da kažem?“, ispričao je Kodić.
„Nikad me nije zvao TATA“
Mirko je nastavio.
„Sin me nikad nije zvao „tata“, neki put me je zvao „ćale“. Uvek me je zvao „kralju moj“. Imam kući jedan duks na kome piše „king“ (kralj). Ima jedna slika na kojoj smo on, moj stariji sin, ćerka i moja dva unučića od starijeg sina. Ja sedim na stolici, a oni iza mene. To smo se slikali u maju prošle godine. Slučajno, na terasi moje kuće, pekli smo neki roštilj. Šta to znači? Otkud meni to da ja prikupim svu moju decu i da se slikamo zajedno? Kao da sam znao da će neko sa te slike jednog dana otići. Taj duks nikad više neću nositi, uramiću ga“, rekao je za Kurir.
Hypetv.rs V.M.
BONUS VIDEO
