Na savetovanju krivičara čuo se predlog da onaj ko je napadnut ima pravo da se brani ne samo dok traje napad, nego i kada neposredno predstoji. – Izmene zakonskih odredaba inicirao je ministar policije
Nužna odbrana biće moguća i u situacijama kada napad nije ni započeo, a preduzima se kako bi bila otklonjena opasnost od predstojećeg napada – ako ovaj predlog iz radnog teksta izmena Krivičnog zakonika bude usvojen posle javne rasprave, kako je rečeno prošle nedelje na savetovanju krivičara na Zlatiboru.
„Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad”, navodi se u članu 19 Krivičnog zakonika (KZ).
Predloženo da je ova definicija bude proširena, tako da iza reči „istovremeni” stoji „ili neposredno predstojeći”.
Predlog je stigao iz Ministarstva unutrašnjih poslova, a konkretan povod je, kako saznajemo, bio slučaj Milutina Cvetkovića (86), penzionisanog policajca iz Lebana, koji je 13. marta prošle godine pucao na razbojnika u trenutku kada je on razbio prozor na njegovoj kući i upao u sobu noseći sekiru u ruci. Napad nije otpočeo kada je Cvetković pucao, ali je bilo očigledno da će provalnik u narednom trenutku da nasrne na starca i njegovu nepokretnu suprugu. Cvetković je kratko bio u pritvoru u Leskovcu, gde mu je pozlilo, a deset dana kasnije je preminuo. Njegovo srce nije izdržalo ovu traumu.
Tada je ministar policije Aleksandar Vulin ukazao da zbog ovakvih slučajeva treba proširiti definiciju nužne odbrane. U izjavama za medije najavio je da će takvu inicijativu uputiti ministarki pravde.
Godinu dana kasnije, Cvetkovićeva ćerka Slavica apeluje u medijima da se donese „Milutinov zakon”, a to bi bila izmena u definiciji nužne odbrane u Krivičnom zakoniku, upravo onakva kakvu je predložio ministar Vulin.
Neposredno predstojeći napad u definiciji nužne odbrane ima KZ Crne Gore, koji je citiran u avgustu ove godine, posle masovnog ubistva na Cetinju, kada je Vuk Borilović usmrtio desetoro ljudi, među kojima i dvoje dece, a u toku masakra je ubijen hicima komšije i policije.
Budući da ubistvo ili ranjavanje u nužnoj odbrani nije krivično delo, zakon je postavio i granice, jer jasno navodi da odbrana može biti moguća samo dok napad traje. Ako je napad prestao, a odbrana se nastavlja, onda je reč o prekoračenju granica nužne odbrane.
„Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je počinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne”, piše u članu 19 KZ.
Da li je dozvoljena odbrana u situaciji kada napad još nije otpočeo ali žrtva procenjuje da napad neposredno predstoji? Stručnjaci ukazuju da „istovremeni” napad u definiciji nužne odbrane treba tumačiti tako da se uzima u obzir i kratko vreme u kome napad „neposredno predstoji”. Ipak, može se dogoditi da čovek bude u zabludi da neko namerava da ga napadne, što ne bi bilo lako dokazati na sudu ukoliko bi došlo do ubistva ili teških povreda.
– I prema sadašnjoj formulaciji moguće je braniti se od napada koji neposredno predstoji. Pojam istovremenosti kod nužne odbrane mora se ekstenzivno tumačiti. Ta istovremenost postoji ne samo onda kada je napad započet i traje, nego i kada on neposredno predstoji jer bi u mnogim situacijama za napadnutog bilo suviše kasno da pruži efikasnu odbranu ako bi se uzelo da je taj uslov za nužnu odbranu ispunjen samo onda kada je napad već započeo. Pojam „neposredno” treba tumačiti u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja ali je to svakako vrlo kratko vreme pre početka napada. U praksi se uslov istovremenosti već tumači tako da on podrazumeva i napad koji neposredno predstoji, te nema potrebe za izmenom odredaba o nužnoj odbrani, iako se na tome u poslednjem periodu insistira – rekla je na savetovanju krivičara na Zlatiboru prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda.
Odbrana treba da bude i „neophodno potrebna” da bi bio odbijen protivpravni napad, što je takođe teško dokazati u praksi, navodi sudija, jer onaj ko je napadnut nije u stanju da uvek proceni granicu dozvoljene odbrane, pa zato izvestan rizik mora da snosi i napadač, koji nasrće na tuđu imovinu ili život.
Ranije se postavljalo i pitanje da li se imovina može braniti napadom na život. Zbog toga je već jednom promenjena definicija nužne odbrane, pa su reči „od sebe ili drugog” zamenjene rečima „od svog dobra ili dobra drugoga”. Pod „dobrom” se, osim života, tela i slobode, podrazumeva i imovina.
U svakom pojedinačnom slučaju tužilaštvo i sud treba da procene da li postoji srazmera između napadnutog i branjenog dobra, kao i srazmera u primeni sile između napada i odbrane. Sredstvo kojim se odbija napad ne sme da bude neuporedivo jače od sredstva kojim se napada. Često se kaže da na minoran napad ne može biti odgovoreno svirepom odbranom.
– Smrtonosna sila u odbrani nije dozvoljena ako sam napad nije takav. U anglosaksonskoj doktrini „odbrane zamka” odnosno „odbrane doma”, u krivičnom pravu SAD, smatra se da treba da postoji srazmera između sredstava, intenziteta i načina napada i odbrane, kao i odgovarajuća proporcionalnost između napadnutog dobra i dobra napada na koje se usmerava odbrana, što inače formalno nije slučaj u srpskom krivičnom pravu”, objasnio je dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.
Oslobođen za ubistvo provalnika
Jedan od poznatih slučajeva ubistva u nužnoj odbrani dogodio se 2013. u beogradskom naselju Žarkovo, kada je Saško Bogeski ubio provalnika koji je ušao u njegovu kuću. Napao ga je šrafcigerom, a Bogeski se odbranio kuhinjskim nožem. Tužilaštvo ga je najpre teretilo za ubistvo, a zatim za ubistvo u prekoračenju granica nužne odbrane. Posle pet godina suđenja i veštačenja, utvrđeno je da je reč o nužnoj odbrani i Apelacioni sud je doneo konačnu oslobađajuću presudu.
