Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka. U Hramu svetog Save u Beogradu malo posle devet sati počela je jutarnja liturgija za Badnji dan, a u danas u 16 sati organizuje se paljenje badnjaka.
Radi se o liturgiji svetog Vasilija Velikog, koja se služi samo u određene dane – u nedelje Velike Četrdesetnice. Osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i Veliku Subotu, uoči praznika Roždestva Hristova i Bogojavljenja, kao i na sam praznik Svetog Vasilija.
Poslednji dan božićnog posta
Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta i najavljuje proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista. A ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću. Jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.
Liturgija za Badnji dan u Hramu svetog Save
Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo. I predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid. I tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog.
HypeTv.rs / N.Š.
