Iako se iz zapadnih centara moći na Srbiju vrši snažan pritisak, Beograd ne odustaje od toga da od Kfora zvanično zatraži da, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odobri raspoređivanje do 1.000 pripadnika vojske i policije na Kosovu i Metohiji.
Upravo taj zahtev bio je na dnevnom redu sinoćnje sednice Vlade Srbije, za koju je poziv dobio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Komandi međunarodne vojne misije biće upućen dokument čije su ključne detalje „Novosti“ objavile u ponedeljak, a na koji naša strana ima apsolutno pravo imajući u vidu da ni Kfor ni Euleks nisu mnogo učinili u zaštiti našeg naroda u pokrajini, koji mesecima trpi teror premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija. Odredba Rezolucije 1244 SB UN koja se tiče povratka naših bezbednosnih snaga je tako formulisana da iz nje proizilazi obaveza Kfora da omogući dolazak srpske vojske i policije na KiM.
tekstu zahteva Kfora taksativno se navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument će komandantu međunarodne vojne misije Anđelu Ristuči biti poslato i šest iscrpnih priloga sa podacima o ugroženosti Srba i drugih nealbanaca, grafički prikazi etničkog čišćenja posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad našim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever KiM…
Međutim, čim je pomenuta mogućnost vraćanja naše vojske i policije na KiM, nekoliko dana pre sinoćnje sednice Vlade, horski su se oglasili evropski i američki zvaničnici žestoko se protiveći tome. Najpre se izjasnila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, a zatim i izaslanik predsednika SAD Gabrijel Eskobar, koji je boravio u Beogradu i Prištini.
Kao što je predsednik Vučić i upozoravao, oni iz Rezolucije 1244, ali i Kumanovskog sporazuma, kao sa „švedskog stola“, uzimaju samo ono što im odgovara. Jer, ako za njih ne važe ova dokumenta kada je reč o vraćanju naših bezbesnosnih snaga na KiM, postavlja se pitanje otkud onda američki i nemački vojnici na Kosovu, ako to nije u skladu upravo sa Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom?
Predsednik Vučić je inače u nekoliko navrata pitao zapadne partnere da otvoreno kažu koji od šest međunarodnih sporazuma žele da poštuju i da ćemo mi biti apsolutno saglasni sa tim: Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum, Kumanovski sporazum, Povelju UN, Rezoluciju 1244 ili Solunski dokument o proširenju EU na Zapadni Balkan iz 2003. I u solunskom papiru pozvali su na puno poštovanje Rezolucije 1244, koja sada očigledno odjednom više ne važi, ali samo za Srbe i Srbiju.
Zanemarivanje činjenice da su međunarodni sporazumi i pravo na strani Srbije i zatvaranje očiju Kfora, Euleksa, ali i zapadnih država pred terorom kojem je izložen naš narod na Kosovu, dodatno ohrabruje Prištinu da nastavi sa politikom zastrašivanja i ugrožavanja Srba. Tako je od početka ove godine zabeleženo čak 136 incidenata u kojima su mete bile Srbi, njihova i imovina Srpske pravoslavne crkve. Samo u prvih desetak dana decembra bilo je 13 napada.
Oglasila se juče i predsednica privremenih institucija u Prištini Vljosa Osmani, koja je očigledno osokoljena porukama iz Brisela i Vašingtona u vezi sa Rezolucijom 1244, rekla da „Vučić treba da zna da je prisustvo srpske vojske na Kosovu okončano 1999“. Ona je još jednom Beograd optužila za „teritorijalne pretenzije“, zanemarujući činjenicu da je Srbija bila ta kojoj su 1999. protivno međunarodnom pravu i odluci Saveta bezbednosti UN oteli deo teritorije.
Izvor: Večernje Novosti
