Način na koji je Kosta Kecmanović planirao masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ navodi na pomisao da je reč o natprosečno inteligentnoj osobi, ali…
Stručnjaci već mesecima analiziraju psihološki profil dečaka-ubice Koste Kecmanovića, koji je 3. maja počinio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubivši devet učenika i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića, i istražuju zbog čega je „navodna natprosečno inteligenta osoba“ dovela do krvavog pokolja.
Kosta je bio odličan učenik koji je pohađao više vanškolskih aktivnosti. Bio je mamin i tatin ponos, „mali genijalac“, kako su ga zvali. I zaista, način na koji je dečak-ubica planirao masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ navodi na pomisao da je reč o natprosečno inteligentnoj osobi: napravio je nacrt škole, spisak vršnjaka koji su „primarne mete“, Molotovljeve koktele… Izabrao je precizno oružje iz očeve kolekcije i vreme napada kada je njegovo odeljenje najbliže ulazu u školu, a školska policajka daleko. Zar sve to sa samo 13 godina starosti može da uradi neko ko nije daleko iznad proseka, ko nije „zli genije“?
Kako kaže izvor blizak istrazi, nije sve kao što na prvi pogled izgleda. On iznosi šokantnu tvrdnju a to je da je prema svemu što dosad znamo, dečak-ubica, zapravo, intelektualno prosečan!
– Kosta nije nikakav genije, kao što je navođeno. Moguće je da su mu zbog toga smetali ostali u odeljenju, jer je morao, primera radi, više truda da ulaže kako bi dostigao uspeh neke od svojih žrtvi, ili i da bi zadovoljio roditelje koji su, prema svemu što znamo, od njega zahtevali besprekoran uspeh. Može se reći da su ga spartanski vaspitavali – naglašava izvor.
Kako smo već pisali, roditelji dečaka-ubice su bili veoma ponosni na svog „malog genijalca“, kako su ga zvali, jer je pored obaveza u elitnoj školi išao i na brojne vannastavne aktivnosti. Govorio je strane jezike, išao u školu glume, muzičku školu, trenirao sportove, pobeđivao na gradskim takmičenjima, bio odlikaš.
Da li je toliki pritisak hiperambicioznih roditelja ostavio tragične posledice na psihu dečaka ubice? Ovome u prilog ide svojevremena izjava Mine Zirojević, nekadašnje članice Saveta roditelja u Ribnikaru.
Kako je izjavila nakon masakra Zirojević, prema onome što je mogla da čuje od đaka koji su poznavali dečaka ubicu, primećeno da je bio takmičarski nastrojen i da se nekada pomalo svađao sa decom koja su možda bila bolja od njega na nekom času.
– Sada se priča da je baš to razlog i da ga niko nije maltretirao iz te smene – rekla je Mina Zirojević.
Kosta Kecmanović sa na klinici nalazi u izolaciji. U ovakvim slučajevima, mada je ovaj teško porediti sa bilo kojim drugim, u timu za opservaciju su najčešće tri stručnjaka. Izvor kaže da je praksa da se sprovodi cela baterija veštačenja i dodatne dijagnostike, kao što je, primera radi i laički rečeno, analiza strukture centralnog nervnog sistema putem skenera.
Međutim, pretpostavlja se da dečak ubica nema urođenih fizičkih anomalija. Iz pouzdanih izvora dosad se saznalo da dečak-ubica ne pokazuje kajanje.
Uzimajući u obzir sve informacije, nazvanično saznajemom, stručnjaci čvrsto veruju da dečak-ubica iz nekog razloga nema formiranu važnu komponentu ličnosti, takozvani superego.
Prema teoriji Sigmunda Frojda, začetnika psihoanalize, superego je etička komponenta nečije ličnosti koja dotičnoj osobi daje moralne standarde na osnovu kojih se ponaša. Superego se razvija mahom tokom prvih pet godina života deteta, kao reakcija na roditeljske kazne ili odobravanja.
Dete pritom upija moralne standarde svojih roditelja, tradicije porodice i društva u kojem odrasta i u njemu se formira superego, kojim kontroliše agresiju i druge društveno nepoželjne impulse.
Kada dete ima pravilno razvijen superego, ono oseća krivicu ili anksioznost prilikom kršenja etičkih standarda postavljenih od svog superega i ima potrebu da se iskupi za učinjene greške.
Kod Koste Kecmanovića ništa od toga ne postoji!
hypetv.rs / republika.rs
