Kosti pronađene u Nemačkoj menjaju istoriju ljudske rase? (FOTO)

Mikroskopski fragmenti proteina i DNK iz kostiju, pronađenih u dubokom sloju pećinskog blata kod grada Ranisa u Nemačkoj, ukazuju na to da su neandertalci i Homo sapiensi (moderni ljudi) verovatno zajedno živeli u severnoj Evropi pre 45.000 godina.

Genetska analiza fosila sugeriše da su upravo moderni ljudi prvi razvili karakteristične kamene alatke u obliku lista. A ne neandertalci, kako se ranije mislilo. Takođe, ovo otkriće pokazuje da su Homo sapiensi živeli mnogo severnije nego što se pretpostavljalo. Pod klimatskim uslovima sličnim onima u današnjem Sibiru.

Arheolozi su tokom ispitivanja pećine u poslednjih nekoliko godina pronašli ljudske fosile, a istraživanje je promenilo prethodna shvatanja o periodu kada su Homo sapiensi stigli do severozapadne Evrope, pre nego što su neandertalci nestali na jugozapadu.

Bone fragments unearthed in a cave in central Germany show that our species ventured into Europe’s cold higher latitudes more than 45,000 years ago – much earlier than previously known – in a finding that rewrites the early history of Homo sapiens.https://t.co/OODVu2HSri
— EU Chronicles (@EU_chronicles) February 1, 2024

„Homo sapiens je prešao Alpe i stigao u hladna područja severne i središnje Evrope mnogo ranije nego što se mislilo. Ovo temeljno menja naše razumevanje tog doba, pokazujući da su Homo sapiensi stigli do severozapadne Evrope pre nestanka neandertalaca u jugozapadnoj Evropi“, istakao je profesor Žan-Žak Iblen. Ovo otkriće sugeriše i na kulturnu i kognitivnu složenost neandertalaca iznad popularnih stereotipa.