KO ĆE BITI NOVI NASLEDNIK PAPA FRANJE? Evo kakva procedura čeka Vatikan, ovo su potencijalni kandidati
Papa Franja je preminuo na Uskršnji ponedeljak, 21. aprila 2025. godine, u 88. godini života, u svojoj rezidenciji u vatikanskom Domu Svete Marte (Casa Santa Marta).
Sa svojih 88 godina, bio je najstariji papa u poslednjih više od jednog veka. Patio je od raznih zdravstvenih problema i tokom poslednjih godina prošao je kroz nekoliko ozbiljnih kriza, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa njegovom izdržljivošću i sposobnošću da obavlja svoje dužnosti, pisao je The Catholic Herald.
U svojim memoarima „Život: Moja priča kroz istoriju“, objavljenim prošle godine, papa Franjo je rekao da nikada nije razmatrao da, poput svog prethodnika Benedikta XVI, abdicira – odluka koju je nazvao „sudbonosnom“ i koja je „prekinula tabu dug šest vekova“, kako je naveo The Times. Ipak, potvrdio je da je po dolasku na mesto pape 2013. godine potpisao izjavu da će dati ostavku ako mu zdravlje ne bude dozvoljavalo da vrši svoju službu.
Dok mu je stanje u poslednje vreme delovalo stabilno, u Vatikanu su se, diskretno i iza zatvorenih vrata, odvijale pripreme za period tranzicije koji katoličku crkvu čeka nakon njegove smrti.
Kako se bira novi papa?
Rituali oko izbora novog pape potiču iz prošlih vekova, ali su u novije vreme modernizovani. Tim katoličkih novinara i istraživača napravio je digitalni vodič kroz svakog kardinala koji će birati novog poglavara crkve.
College of Cardinals Report – „moderan, interaktivan sajt“, prema portalu Crux – sadržao je informacije o svih 252 kardinala, uključujući njihov stav o važnim temama poput zaređivanja žena za đakone, blagosiljanja istopolnih zajednica i ukidanja obaveznog celibata.
Od ukupno 252 kardinala, 137 ih je bilo mlađe od 80 godina, što ih je činilo podobnim za učešće u konklavi – papinskim izborima.
Nakon smrti pape, kardinali se okupljaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, gde polažu zakletvu o ćutanju i bivaju izolovani od spoljnog sveta. Otvoreno lobiranje nije dozvoljeno, ali je proces i dalje bio izrazito politički.
Glasanje se sprovodilo putem tajnog izjašnjavanja, a za izbor je bila potrebna dvotrećinska većina. Glasovi su se spaljivali nakon svake runde glasanja. Crni dim značio je da papa još nije izabran, dok je beli dim najavljivao izbor novog poglavara.
Ko je birao papu?
Kardinali koji su činili konklavu nazivali su se „najmoćnijim biračkim telom na svetu za svoju veličinu“, prema Financial Timesu. Papa Franjo je značajno uticao na to ko će birati njegovog naslednika. Od 138 kardinala mlađih od 80 godina, veliku većinu je on imenovao.
Većina kardinala nije imala mnogo informacija o potencijalnim kandidatima, jer se kandidatura ne sprovodi kao u političkim izborima. Mali broj kardinala dolazio je iz Rimske kurije, dok su ostali bili nadbiskupi iz raznih krajeva sveta.
Franjo je „revolucionisao“ sastav kardinalskog kolegijuma, birajući predstavnike iz manjih i siromašnijih zemalja, čime je crkvu usmerio ka periferiji.
Ko su bili favoriti za naslednika?
Spekulacije o nasledniku često su smatrane neukusnim dok je papa bio živ. Ali pažnja javnosti ipak je bila usmerena na tzv. papabile – kardinale sa najviše šansi da postanu papa.
Pjetro Parolin (Italija): Papa Franjin državni sekretar, poznat kao vešt diplomata.
Luis Antonio Tagle (Filipini): Harizmatični Azijat, blizak Franjinim socijalnim stavovima.
Peter Turkson (Gana): Liberalan i s velikim iskustvom, ali bez široke podrške.
Peter Erdö (Mađarska): Konzervativniji, viđen kao mogući kandidat kompromisa.
Mikola Bičok (Ukrajina): Najmlađi favorit, poznat po svom govoru o ratu u Ukrajini.
Konačni izbor ipak je bio poznat samo Duhu Svetom – koji, kako se često govorilo, „voli iznenađenja“.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.
HypeTv.rs / N.Š.
