KIJANJE NIJE BEZAZLENO

Mnogima je poznato kako kijanje izbacuje nadražujuće materije iz nosa poput polena, virusa ili hemikalija ili virusa.

Međutim, u ekstremnim okolnostima, pojedini se mogu povrediti usled kijanja.

Postoji mogućnost da određena grupa ljudi možete završiti u bolnici posle čak i posle kratkog kijanja, otkriva profesor Adam Tejlor, stručnjak za anatomiju sa Univerziteta Lankaster.

Prema jednoj studiji, studija, creva jednog muškarcaa ,“eksplodirala“ su nakon što je kinuo. Stanovnik Floride (63) doručkovao je sa ženom kada je naizgled bezopasno kijanje izazvalo probijanje delova njegovog donjeg digestivnog sistema kroz telo.

Čovek, koji je imao istoriju raka prostate, bio je podvrgnut operaciji abdomena pre incidenta i njegov hirurški ožiljak nije zarastao kako treba. Iako su mu lekari rekli da je sve u redu i uklonili mu hirurške spajalice.

Nakon što je kinuo, osetio je bol u donjem delu stomaka. Kada je pogledao dole, video je da mu deo creva viri iz ožiljka. Hitno je prevezen u bolnicu na hitnu operaciju gde su mu creva vraćena u stomak. 

KIJANJE NIJE BEZAZLENO!

Profesor Tejlor je upozorio da svako ko je bio podvrgnut operaciji može biti u opasnosti od slične povrede od običnog kihanja.

„Povećava se pritisak u grudima i stomaku kada kijate. Ako imate otvorenu ranu, rizikujete da nešto iskoči zbog pritiska koji se povećava“, dodao je on. Međutim, primetio je da se rizik od ovoga drastično smanjuje kada se ožiljak zatvori i potpuno zaceli. 

Evo ko može biti u OPASNOSTI!

Kijanje može čak i slomiti rebro. Iako je ovo retkost kod mladih i zdravih ljudi, profesor Tejlor kaže da snažno kijanje može da slomi kost.

„Obično vidimo frakture rebara kod starijih ljudi ili onih sa određenim zdravstvenim stanjem“, rekao je on. 

Ljudi sa manjom gustinom kostiju zbog osteoporoze su jedna grupa sa generalno povećanim rizikom od preloma kostiju, uključujući i one izazvane kijanjem. „Kada kijate, mišići grudnog koša pritiskaju rebra i povlače rebra uz veoma oštru i brzu silu kontrakcije, vazduh se izbacuje napolje, hvata se za rebro i bukvalno izaziva njegovo pucanje“, objasnio je Tejlor.

ZADRŽAVANJE KIJANJA

Čak i zadržavanje kijanja možda nije bezbedno. Profesor Tejlor je rekao da zbog toga što povećani pritisak koji izaziva kijanje mora nekako da pobegne, može oštetiti osetljivo tkivo na izlazu. ,,Kada kijate, taj pritisak se izbacuje kroz nos i izlazi na usta.“ On dodaje da ako zadržite kijanje i zatvorite usta i držite nos, cev unutrašnjeg uva spaja se od unutrašnjeg dela grla sve do spoljašnjeg uha. „Dakle, veća je verovatnoća da ćete puknuti bubne opne kada kijate jer taj pritisak mora negde da izađe“, objasnio je on.  

Posebno jako kijanje može čak izazvati pucanje pluća. U nekim slučajevima, pluća mogu hernirati kroz interkostalne mišiće između rebara, ako na njima postoje slabe tačke. Ovo je obično nuspojava drugih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, bolest pluća, dijabetes ili pušenje, kaže profesor Tejlor. 

Bilo je i slučajeva da je kijanje pokidalo delikatno plućno tkivo. Ovo se može desiti kada vazduh izlazi u prostor između grudnog koša i pluća, uzrokujući da vazduh kompresuje pluća sa jedne ili obe strane. „Slojevi naših pluća, kada razmenjujemo gasove tokom disanja, postaju veoma tanki“, rekao je profesor Tejlor. „To povećanje pritiska dok se mišići skupljaju kada kijate da biste izbacili vazduh može da pocepa te slojeve, uzrokujući da vazduh pobegne iz pluća u grudnu šupljinu. 

Međutim, oni sa plućnim bolestima kao što je hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) ili ožiljci na plućima od prethodnih povreda su više izloženi riziku jer već imaju slabe oblasti u plućima.

Bilo je izveštaja o ljudima koji kijaju i cepaju delikatnu moždanu ovojnicu, što može dovesti do subarahnoidalnog krvarenja, vrste moždanog udara. ,,Naš mozak je okružen veoma tankim delikatnim slojevima tkiva. Neki od ovih slojeva imaju krv između njih. Pošto su neki od ovih slojeva uključeni u vraćanje krvi u vene i nazad u srce, povećanje krvnog pritiska može izazvati rupture“, objasnio je profesor Tejlor.  

A do takvog povećanja krvnog pritiska dolazi kada kijamo, objasnio je on. ,,Ako kijate posebno jako ili ako imate slabe moždane ovojnice, one mogu potencijalno da puknu. To može izazvati curenje krvi i trenutne probleme, poput moždanog udara“, rekao je on. 

Profesor Tejlor objašnjava da zbog toga što oči drže na mestu mišićima i živcima, a disajni putevi nisu povezani sa očnim dupljama, ne mogu iskočiti zbog kihanja.  

Međutim, zatvaranje očiju kada kijate je automatski refleks, a telo misli da to čini kako bi sprečilo izbačene klice da vam uđu u oči. Tako da se možete boriti protiv refleksa i držati oči otvorene, ali to verovatno nije dobra ideja.

(Hypetv.rs/V.M./Najžena.rs/Dailymail