Kakva ste ličnost!
Da li imate osećaj nelagode, strepnje, bespomoćnosti, iščekivanja lošeg scenarija i neodređenog straha.
Upravo ta neodređenost i razlikuje anksioznost od straha. Anksioznost se javlja u situacijama kada ne postoji realna opasnost (kao u slučaju straha), već kada imamo doživljaj da će nas nešto ugroziti. Kada iščekujemo da nam se nešto loše desi. Da nam nešto ugrozi zdravlje, padnemo na ispitu, izgubimo posao, ostanemo bez novca… To ne mora biti vezano za realnost i ne mora da znači da će se zaista desiti.
Uzrok javljanja anksioznosti nije detaljno utvrđen i razlikuje se od osobe do osobe. Većina istraživanja ukazuje na genetsku predispoziciju, sredinske faktore, kao i jačinu stresa i dužinu izloženosti njemu.
UKOLIKO IMATE VIŠE OD 3 SLEDEĆA SIMPTOMA
- Osećaj neumerenog, neprimerenog, pojačanog straha ili strepnje
- Nemir, tenzija, pojačana nervoza
- Iznenadna slabost u telu
- Osećaj umora
- Teško kontrolisanje stresa
- Loša koncentracija i slab fokus
- Poremećaj spavanja (previše ili premalo sna)
- Nelagodnost u društvu
- tremor mišića
- kratak dah
- Gušenje
- Bol u grudima
- Stezanje u grudima
- Preskakanje srca (ili lupanje srca)
- Trnci u rukama i nogama
- Drhtanje ruku
- Vlažni dlanovi
- Pulsiranje u stomaku
- Pulsiranje u uhu ili glavi
- Gastrointestinalni problemi
- Vrtoglavica
Kako se leči anksioznost? Ne postoji univerzalni recept. Kod nekoga ide veoma lako, kod nekoga teže. Nekima pomažu meditacija, joga, tehnike za kontrolu stresa… Ono što sigurno pomaže jeste psihoterapija.
Međutim, ukoliko je kod vas anksioznost toliko jaka da stručjak za mentalno zdravlje smatra da će vam koristiti lekovi za anksioznost, pred vama je više opcija, u zavisnosti od vaših simptoma. Kakva ste ličnost i od toga zavisi. Intarvertna ili ekstravertna. O tome svakako treba popričati sa stručnjakom kome ste se obratili.
