Američki filozof i borac za građanske slobode Henri Dejvid Toro napisao je pre 173 godine da je lična savest najvažniji i najpouzdaniji putokaz za čestitog čoveka.
https://www.instagram.com/p/CYyoCEHslhO/?utm_source=ig_web_copy_link
Toro je smatrao da slobodan građanin treba državi da plati sve, ali da od nje ne treba da primi ništa.
“Ako se posvećujem drugim traganjima i mišljenjima to ne treba da činim sedeći na tuđoj grbači.”
Ali, to je lažna slika. Falsifikovani imidž. Nezavisni, slobodni biznismen Čoban nije uvek bio tako nezavisan i slobodan. Ne tako davno, u periodu između 2000. i 2012. godine, dok su Srbija i Novi Sad umirali, dok su desetine hiljada Novosađana i stotine hiljada ljudi iz cele države ostajale bez posla, Čoban je bio medijski magnat koji je ćutao o svemu, osim o razvodima na estradi. Dok su Čanak i Pajtić 30 godina pokušavali da naprave paradržavu Vojvodinu, nikada nije izustio, niti napisao ijednu reč kritike. Možda zato što se slagao sa planom nezavisne Vojvodine? Ali su zato njegovi mediji s izuzetnim zanimanjem pisali o bludnim odnosima Vojvođanki s vanzemaljcima. Dok je Vojvodina pljačkana preko Fonda za razvoj novih tehnologija i Razvojne banke, pisali su feljtone o pohodima vampira na vojvođanska sela. Kada su šećerane poklanjane za jedan dolar, kada su milioni hektara najplodinije vojvođanske zemlje poklonjeni nekolicini tajkuna, bliskih Pajtiću, Čanku, Đilasu, izveštavali su o problemima kafanskih pevačica sa strijama, botoksom i silikonskim umecima.
https://www.instagram.com/p/CYEbPKos939/?utm_source=ig_web_copy_link
Kada je formirana hobotnica nevladinih organizacija preko kojih su pustošeni budžeti države, pokrajine i lokanih samouprava, glavni fokus interesovanja njegovog medijskog carstva bio je usmeren na promociju nemorala, šunda i prostaštva. Kada je uništavanjem vojske, odbrambena moć Srbije bila svedena na nivo udruženja penzionera, slavodobitno je razotkrivao preljube među starletama i njihovim sponzorima.
Dok su pljačkani i uništavani Jugoalat, Jugodent, Hins, Neimar, njegova imperija bavila se Stojinim rodnim identitetom i intelektualnim aktivnostima Miloša Bojanića. Ukupni troškovi Čobanovog carstva, koje opstaje zahvaljujući vezi s državnim budžetom, tokom protekle tri decenije koštali građane Srbije nezamislivo bogatstvo. Taman da i on, po ugledu na Dragana Šolaka kupi jedan engleski fudbalski klub!
I da se razumemo, nijednog trenutka ne sporim Čobanovo pravo da bude nezavisni intelektualac i da se na Tviteru utrkuje s Marinikom Tepić i Đilasom u napadima na državu. Sporim njegovu nameru da svoje bogatsvo neprestano uvećava isisavanjem novca iz budžeta, a da se istovremeno javlja kao najveći i vodeći kritičar države. Ukoliko želi da se nametne kao kritičar države, onda bi bilo pošteno da se odrekne svih miliona koje zarađuje kroz saradnju s njom. I da sav novac koji je do sada zaradio od saradnje s ministarstvima, pokrajinom i lokalnim samoupravama donira u humanitarne svrhe, i onda na otvorenom tržištu zaradi novac za svoj opozicioni angažman. Tržište i izbori su jedino nepogrešivo merilo kvaliteta i uticaja u javnom mnjenju.
