Najpoznatije Srpkinje u haremu nekog osmanskog sultana svakako su Olivera Lazarević i Mara Branković. Međutim, malo ko je čuo za ime Čiček Hatun, iako je ona jedina Srpkinja koja je ostavila potomstvo nekom sultanu.
Iako mnogi tvrde da je poreklom bila Grkinja, Francuskinja, Mađarica… Gijom Kaursen, sekretar vitezova Sv. Jovana, govori da je Čiček Hatun bila Srpkinja. Kaursenovo izlaganje dobija na kredibilnosti ako se uzme u obzir da je on bio u kontaktu sa princom Džemom, sinom kog je sultanu Fatih Mehmedu rodila Čiček Hatun. Imamo tu i njenog rođaka, Ismail bega, koji je sa Rodosa 1486. tadašnjem velikom veziru Koča Davud-paši poslao tajno pismo na srpskom jeziku. Interesantno je da je očito i veliki vezir znao srpski što ukazuje na značaj srpskog jezika čak i na osmanskom dvoru.
U harem je stigla 1457. godine tokom konačnog osmanskog osvajanja Srpske despotovine. 1459. godine rodila je sultanu Mehmedu II princa Džema. Kaursen navodi da je Čiček Hatun poticala iz srpske vladarske porodice, ali ovo je skoro sasvim sigurno netačan navod i lako se može objasniti. Naime, princ Džem je hteo da istakne plemićko poreklo i sa majčine strane, a naravno otac mu je bio sultan Mehmed pa je sa očeve strane već pripadao najvišem sloju osmanskog društva.
Čiček Hatun se trudila da Džema otrgne od evropskog uticaja, ali nije uspela. Džem se oženio Elenom, koja je bila ćerka Nikole di Pitigliana.
Posle smrti oca Mehmeda II 1481. princ Džem se, ne časeći časa, proglasio sultanom Anadolije. Došao je u sukob sa starijim bratom Bajazitom. Bajazit je odavno imao pretenzije na vlast s obzirom da je rođen 1447. i da dugo posle nije rođen drugi princ pa je odmalena zauzeo ulogu naslednika (valije). Džema su podržavali nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Princa Džema ubili su janičari koji su podržavali Bajazita. Posle smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo, gde je i umrla 1498, u 67. godini života.
Interesantan je podatak da je sudbina princa Džema poslužila kao inspiracija Ivi Andriću za lik Džem-sultana u čuvenom delu „Prokleta avlija“.
