Srpska reprezentativka u streljaštvu Ivana Anđušić Maksimović izjavila je da vatreno oružje nije za decu i zapitala se zašto je dete od 13 godine vežbalo na vatrenom oružju.
Osmoro dece i radnik obezbeđenja ubijeni su trećeg maja jutru u oružanom napadu trinaestogodišnjeg učenika u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u centru Beograda. Šestoro učenika i jedna nastavnica su povređeni, a napadač je uhapšen.
„Mučni dani, mučni treninzi… Zemlja se okreće, život se nastavlja, ali svaki metak koji opalim stvara mučninu u stomaku. Zašto je dete od 13 godina vežbalo na vatrenom oružju? Zašto je dete imalo pristup tatinom pištolju? Uvek sam mislila da moja mama greši što krije delove tatinog pištolja po stanu, još na različitim mestima, da niko ne zna gde, jer šta ako uđe provalnik, a ti se ne možeš odbraniti?”, navela je srpska reprezentativka, koja je 2012. na Olimpijskim igrama u Londonu osvojila srebrnu medalju, prenosi dnevni sportski list Sport.
Ona je istakla da vatreno oružje nije za decu.
„Streljaštvom se deca počinju baviti u tom periodu, ali isključivo u streljanama, gde se gađa vazdušnim oružjem i uvek uz nadzor trenera i prikladnu obuku. Iako bih volela da moja deca upoznaju streljaštvo, možda da se i bave njim, za sve postoji vreme i mesto i oružje prikladno godinama. Čak i ako dete pokazuje sklonost ka ovom sportu, a nema dovoljno godina…”, dodala je Ivana Anđušić Maksimović.
„Tu su puške na gumene metke, puške na lasere i tako dalje. Deca su naše ogledalo, deca stiču hobije gledajući nas ili ono što im ponudimo. To neka nam je uvek na pameti, kao i da je odgoj i sigurnost dece u našim rukama”, zaključila je Anđušić Maksimović.
