Ivan Marinković je sa njima podelio kako je izgledalo njegovo lečenje od alkoholizma.
– Keva mi je umrla 2015. godine, a od 2014. godine do 2016. godine sam se ubijao, pio sam. Otišao sam posle na lečenje, sam. Nisam ja planirao tada, i dalje sam živeo. Jedno pivo popiješ preko toga, počinju oči da ti crvene – pričao je Ivan.
– Koliko ti je trajalo to – pitao je Petrući.
– Ja sam prestao sam da pijem te lekove, jer sam hteo da pijem. Naredne tri ili četiri godine sam pio svaki dan. Ceo dan sam pio, ne samo uveče kad se izađe. Ustanem, cirkam, normalno ja sve radim, idem ovamo, tamo, sve sam ja to tako – rekao je Ivan.
– Kad si poslednji put pio, tj. prestao – pitao je Petrući.
– Prošle godine. Kada ideš da se lečiš od alkoholizma, svako je medicinski alkoholičar. Ja sad tebi ne mogu da opišem, ima klošar od 20, a ovaj doktor nauka, treći put dolazi. Tamo ti kažu: „To je sve za lečenje“. Ti moraš da se pridržavaš pravila. Kad izađeš odatle, mesto boravka se menja. Znači, ne možeš da budeš tamo gde si pio, jer se smatra da te na neki način društvo vuče. Drugo, ne možeš da sediš u društvu kad se pije. Ja sam shvatio da mi ne treba, taj trip sam prevazižao, a pre toga sam mislio da mi treba. Sve vreme sam pušio dok sam trenirao, sva sreća, nije mi smetalo. Nikada nisam prestao da pušim, jer nisam bio spreman sebi da kažem to. Kad budem isto rekao ovako, tada ću biti spreman – rekao je Ivan, pa je nastavio:
– Još jedan moj prijatelj, stariji je od mene 20 godina. Puši, a ne pije. Kad je bio mlad on je pio litar žestine za noć, kockao i sve to. On me je navukao na saznanje da sve možeš kad hoćeš i da ti ne treba ništa sa strane. Prvih par meseci je bilo da me žena prati, da me ne ostavlja samog. Meni sad pun podrum, imam i rakije i vina, ništa. Pravio sam sr**a. Tipa, vozim, mogao sam da napravim neko sr**e, ali nisam hvala Bogu. Zvoni mi telefon, neki fiksni broj, ja se inače ne javljam, kaž: „Evo me u zatvoru“. On cirkao isto, klubski pevač, imao je pre dve tri godine saobraćajku sa posledicama, ne smrtnih. Išao je na suđenje i dobio obavezu da se javlja, on zaboravio i eto – pričao je Marinković,.
– Sva sr**a se naprave tada, kada si normalan ništa – rekao je Marko.
– To je ljudska slabost, da ne možeš bez toga i onda ubediš sebe. Isto tako sam tripovao, svi su rekli da ću da imam krize. Prvi dan koji nisam popio, prvih tri, četiri sata ujutru panika. Te večeri do dana današnjeg, nisam kap popio, ništa – dodao je Ivan.
– Kažu da je od cigara mnogo gore – rekao je Marko.
– Ne znam, imam drugara koji je ustao jedno jutro, video da su cigare poskupele i ostavio…Ma možeš da izračunaš. Nek trošim pet evra, mesečno je 150 evra, godišnje je 1800 evra, deset godina 18.000 evra i tako dalje – rekao je Ivan.
BONUS VIDEO:
Izvor: Kurir
