Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 osoba koje bi mu pozajmile novac mnogo korektnije od „zelenaša”.
D. S. (47) uhapšen je prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz „zelenašku” kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Naš sagovornik iz istrage je otkrio da je D. S. u subotu 11. marta oko 16.45 ušao u policijsku stanicu u Obrenovcu i policajcima rekao: „Došao sam da se predam. Ubio sam čoveka”.
Inspektorima je rekao da se telo nalazi u iznajmljenom stanu i naveo adresu. Policajci su ga potom pretresli i u torbici koju je imao kod sebe našli krvav nož. On im je odmah kazao da je to oružje kojim je ubio svog poznanika.
Nekoliko patrola policije je zajedno sa osumnjičenim odmah otišlo do stana u kom D. S. živi. Tamo su u fotelji našli mrtvog starijeg muškarca.
Ekipa Hitne pomoći mogla je samo da konstatuje smrt nesrećnog čoveka. Policija je zatim utvrdila njegov identitet. Krvi je bilo svuda po sobi, kao i na fotelji u kojoj je bio ubijeni muškarac. Nakon uviđaja, telo je prevezeno na obdukciju.
D. S. je rekao inspektorima da mu je Č. Lj. pre izvesnog vremena pozajmio 1.000 evra, uz „zelenašku” kamatu. Pravdao se da je s vremenom vratio oko 3.000 evra, ali ovaj mu je uvek tražio više i izmišljao novi dug na ime kamate. Navodno, D. S. je na dan zločina pozvao Č. Lj. u svoj stan i saopštio mu da nema više para i da mu neće više dati ni evro pošto je u teškoj finansijskoj situaciji.
Međutim, Č. Lj. je, po tvrdnjama D. S, počeo da mu preti da će mu poslati neke opasne kriminalce iz Obrenovca. Potom je, prema nezvaničnim informacijama, došlo do svađe između njih dvojice, a D. S. je tada potegao nož. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, D. S. je određeno zadržavanje do 48 sati, uz krivičnu prijavu za teško ubistvo, a kasnije mu je i sud odredio pritvor.
Zbog novčaih pozajmica od „zelenaša” mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa. Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. Sa druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je „zelenaša”…
Sagovornici koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva „Protekta”, sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da
zelenaški kriminal i te kako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
„Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano ‘biznis zelenašenje’, to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod ‘pouzdanog čoveka’ – prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka”, kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dogovima lažu čak i psihijatra.
„Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kojeg ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra”, zaključuje dr Vladan Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik – od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. „Zelenaši” nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Zelenašenje je pošast koja je rasprostranjena širom naše zemlje. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni „zelenaši” svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za „Politiku” da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju „Protekti” zbog problema sa „zelenašima”.
„Ono što je uvreženo u ramišljanu naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog ‘zelenaša’, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca”, kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od „zelenaša”.
„Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kojeg pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe… to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao – hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije”, zaključuje pravnik Igor Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva „Protekta” iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakazivanje sastanka na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
