Novogodišnja čarolija u Sazonovoj 83, u režiji predsednika Košarkaškog saveza Srbije, od praznične bajke pretvorila se u priču o Hariju i Marvu, dobro poznatim “Mokrim banditima” iz serijala Sam u kući. Iako cilj (bar primarni) u ovom slučaju nije bila pljačka, svakako jeste kriminalni scenario koji u završnici vodi ka potpunoj destabilizaciji srpske košarke.
Da ne bude dosadno za praznike, pobrinuo se predsednik, koji se ponovo zaigrao, te je rukom svojih vernih Sančo Pansa, podneo novu tužbu protiv KSS i sebe kao zakonskog zastupnika krovne kuće košarke?! Da, dobro ste videli, nije priviđenje.
Dopisom nekoliko sati pre dočeka novog leta gospodnjeg, Čović je obavestio predsednika Skupštine KSS Gorana Lazića da je podneta nova tužba Prvom opštinskom sudu u Beogradu dva dana ranije, a kojom se traži osporavanje odluka Skupštine KSS, koje su donete na redovnoj sednici 25.12.2025.
Podnosioci tužbe – ko bi drugi do prijatelj predsednika, Zoran Tošković, član Predsedništva Košarkaškog saveza Beograda i NO KSS, kao i delegat u Skupštini KSS, Rosa Ristić.
Društvo malo, ali pažljivo odabrano porodičnim i nekim drugim vezama, žalilo se na nezakonitost donošenja odluka, uz predlog da se stave privremene mere zabrane do okončanja postupka.
Možda bi imalo smisla da tužbu ponovo uputi isti duet da je Tošković prisustvovao sednici ili da je bar zapisnik sa iste ugledao svetlost dana. Da računamo da mu je u tom slučaju prijatelj uz porodičnu kafu slučajno pokazao isti.
Da ne govorimo da bi možda imalo smisla da čuvena dama iz partera, koja utakmice prati u društvu Čovića, Rosa Ristić, zatraži privremene mere zabrane sprovođenja usvojenih odluka, da nije glasala za iste ili u najgorem slučaju bila suzdržana?!
Greška u koracima ili se na “prosvetljenju” radilo kroz duge poruke i razgovore u nekoj od kancelarija na Čukarici? Očigledno je sve moguće.
Da nije u pitanju kredibilitet i budućnost srpske košarke, mogli bismo da se nasmejemo svemu ovome. Ali scenario koji Čović piše i sprovodi, zajedno sa svojom porodicom i najbližim saradnicima više nije komičan. Naprotiv.
Istim principom, po istoj matrici, Čović je nakon KSS, potegao ruku i na UK KLS. Koristeći se ucenama, neistinama i pretnjama, aktuelni predsednik više ne može sakriti svoju nameru da “privatizuje” srpsku košarku i izvuče od nje materijalnu i svaku drugu korist.
A “samo” KSS je postao premali da zadovolji nezajažljive apetite Nebojše Čovića.
Ruku pod ruku, kao predstavnici FMP, pojavili su se na redovnoj sednici Predsedništva i Skupštine UK KLS tast i zet – Zoran Tošković i Filip Čović.
Iako su velikom tati puna usta domaćeg takmičenja i projekta PNL Srbije, porodična loza je na sve načine pokušala obezvrediti najviše telo UK KLS i uz pomoć izlobiranih saboraca u borbi protiv (nikako za) dobrobiti srpske košarke, napraviti cirkus od sednica.
Mašući papirima i preteći UK KLS tužbom, uz zajedljivu opasku da mu idu od ruke, Tošković je sebe nazvao “stručnjakom za obaranje odluka” na sudu. Tendenciozna provokacija koja je delovala krajnje degutnano većini prisutnih, jer tajna nije da sve odluke tog tipa donosi isti sudija.
Da iver ne pada daleko od klade pokazao je Čović junior, čijoj bahatosti, da ne upotrebimo neku drugu reč, nema kraja.
Odjednom hrabar i rečit, da bi ispao veliki u očima tasta, zaboravio je predsednikov sin šta je Crvena zvezda sve učinila za njegovu užu i širu porodicu i prijatelje. Vrebao je svaku priliku da na krajnje neprimeren i nekolegijalan način prigovori predstavniku “crveno-belih” bez ikakvog osnova i uporišta u činjenicama.
Čega se pametan stidi, onaj drugi… On se usiljeno smeje, diči svojim manipulacijama i ne želeći da prizna grešku, a kamoli poraz, ruši i gazi sve pred sobom. Bila to i srpska svetinja zvana košarka.
E ako je i od Nebojše Čovića – dosta je!
Hypetv
