Američki vrhovni sud doneo je odluku da ne postoji ustavno pravo na abortus u Sjedinjenim Državama, preinačivši presedan koji je postavljen pre gotovo 50 godina u čuvenoj parnici Ro protiv Vejda. Ovo je redak slučaj preinačenja davno uvedenog zakona, što će uzdrmati temelje modernih reproduktivnih prava u Americi, ukazuje Gardijan.
Odluka Američkog vrhovnog suda, a potom pismo sudije i advokata Klarensa Tomasa o predlogu novog zakona kojim bi se razmotrilo pitanje kontracepcije i njegova potencijalana zabrana, kao i istopolnih veza i brakova je dodatno rasplamtalo vatru i bes među Amerikancima koji su odluku o abortusu i potencijalnim predlozima uporedili sa romanom Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ i fiktivnom represivnom hrišćanski fundamentalnom gradu Gilead.
Puno holivudskih zvezda i uticajnih žena oglasilo se o novom, drakonskom zakonu, a mediji su se prisetili i izjava slavnih iz prošlosti kada je reč o ovoj tematici. Tako je pre nekoliko meseci Uma Turman objavila dirljivi esej u „Vašington Postu“, u kom je priznala da je imala abortus kao tinejdžerka, nazvavši to svojom najmračnijom tajnom. Glumica je ovo učinila kako bi iskritikovala zakon o abortusu koji je tada donet u Teksasu.
Esej Ume Turman prenosimo u celosti:
„Pratila sam tok radikalnog zakona protiv abortusa u Teksasu sa velikom tugom i nečim sličnim užasu. Sada, u nadi da ću odvući plamen kontroverze od ranjivih žena na koje će ovaj zakon odmah uticati, delim svoje iskustvo. Možda vas neće zanimati mišljenje neke glumice, ali s obzirom na ovaj sramni potez, smatram da je moja odgovornost da se zauzmem za žene.
Počela sam glumačku karijeru sa 15 godina, radeći u okruženju gde sam često bila jedino dete u prostoriji. U kasnim tinejdžerskim godinama, slučajno sam zatrudnela sa mnogo starijim muškarcem. Živela sam u Evropi, daleko od porodice, i spremala sam se da počnem karijeru. Borila sam se sa različitim mislima o tome šta da uradim. Htela sam da zadržim bebu, ali kako?
Pozvala sam telefonom porodicu. Moja majka je bila teško bolesna i hospitalizovana. Moj otac je otišao do nje da porazgovaraju o tome koje mogućnosti imam. Nikada ranije nismo razgovarali o seksu; ovo je bio prvi put i bilo je strašno za sve nas. Pitali su me o statusu moje veze – to nije bilo održivo – i upozorili su me kako bi moglo da bude teško da sama odgajam bebu kao tinejdžer. Moja detinja fantazija o majčinstvu bila je poljuljana dok sam odgovarala na njihova veoma precizna pitanja. Tek sam počinjala svoju karijeri i nisam imala sredstava da obezbedim stabilan dom, čak ni sebi. Porodično smo odlučili da ne mogu da prolazim kroz trudnoću i složili smo se da je prekid pravi izbor. Srce mi je ipak bilo slomljeno.
Starija prijateljica iz Nemačke ponudila mi je pomoć. U ordinaciji njenog lekara u Kelnu data mi je lokalna anestezija i ja sam abortirala. Ležala sam budna na stolu dok mi je doktor, koji je bio ljubazan čovek, objašnjavao svaki korak procesa. Užasno je bolelo, ali nisam se žalila. Toliko sam se stidela da sam čak osećala da zaslužujem bol.
Prsti su mi bili čvrsto sklopljeni na grudima, a kada je procedura završena, doktor me je pogledao i rekao: „Imaš prelepe ruke, podsećaš me na moju ćerku“. Taj jedan gest humanosti zapečaćen je u mom umu kao jedan od najsaosećajnijih trenutaka koje sam ikada doživela. U njegovim očima bila sam ličnost, bila sam ćerka, još uvek sam bila devojčica.
Toliko je bola u ovoj priči. To je do sada bila moja najmračnija tajna. Imam 51 godinu i to sa vama delim iz doma u kom sam odgajala troje dece koji su moj ponos i dika. Moj život je bio izvanredan, ponekad ispunjen slomljenim srcima, gubitkom, izazovima i strahom – baš kao i životi mnogih drugih žena – ali takođe obeležen hrabrošću i saosećanjem. Začela sam svoju prelepu, magičnu decu sa muškarcima koje sam volela i kojima sam dovoljno verovala da bih se usudila da donesem dete na ovaj svet. Ne kajem se zbog puta koji sam prešla. Aplaudiram i podržavam žene koje naprave drugačiji izbor. Abortus koji sam imala kao tinejdžerka bila je najteža odluka u mom životu, ona koja me je tada mučila, i koja me rastužuje i danas, ali je to bio put u život pun radosti i ljubavi koji sam iskusila. Odlukom da ne zadržim tu radnu trudnću omogućila mi je da odrastem i postanem majka kakva sam želela i koja je trebalo da budem.
Nemam šta da dobijem od ove istina, a možda imam mnogo da izgubim. Ipak, nadam se da će malo svetlosti zasijati, dopreti do žena i devojaka koje bi mogle da osete sramotu od koje ne mogu da se zaštite. Uveravam vas da se niko namerno ne nađe u toj situaciji.
Ovaj zakon je još jedno diskriminatorsko sredstvo protiv onih koji su u ekonomsko nepovoljnom položaju, a često i protiv njihovih partnera. Žene i deca iz bogatih porodica zadržavaju sve izbore na svetu i suočavaju se sa malim rizikom.
Svima vama – ženama i devojkama iz Te kriminators ksasa, koje su ogorčene time što je država preuzela prava nad našim telima, i svima vama koji ste ranjivi i podvrgnuti sramoti jer imate matericu, kažem: vidim te. Imaj hrabrosti. Prelepa si. Podsećaš me na moje ćerke“, napisala je Uma u svom dirljivom otvorenom pismu.
Izvor: Blic žena
