IMAJU IH I AMERIKA I RUSIJA, MOGU DOVESTI DO APOKALIPSE: Evo šta se krije u nuklearnim koferima!

Malo koji predmeti na svetu ulivaju toliko straha kao takozvani “nuklearni koferi” ili “nuklearne aktovke”.

Ove naizgled obične aktentašne u sebi kriju uređaje kojima je moguće aktivirati nuklearno oružje i početi katastrofalni rat. Kad god se u javnosti pojave američki ili ruski predsednik mnoge oči bivaju uprte u ljude koji u njihovoj blizini nose ove kofere i ne odvajaju se od lidera.

Ruski čeget

Čeget je „nuklearna aktovka“ (nazvana po kavkaskom vrhu Čeget) i deo automatskog sistema za komandu i kontrolu Strateških nuklearnih snaga (SNF) Rusije pod nazivom Kazbek (Kazbek, nazvan po kavkaskom vrhu Kazbek na granici Gruzije i Rusije).

Od kada je prvi put napravljen, nuklearni kofer Čeget je bio dostupan šefu ruske države, ministru odbrane i načelniku Generalštaba.

Čeget je razvijen tokom administracije Jurija Andropova, početkom osamdesetih. Kofer je pušten u upotrebu baš kada je Mihail Gorbačov stupio na dužnost generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza u martu 1985. godine.

Povezan je sa specijalnim komunikacionim sistemom kodnog naziva “Kavkaz” koji podržava komunikaciju između visokih vladinih zvaničnika dok donose odluku da li će upotrebiti nuklearno oružje, a samim tim je priključen na Kazbek, koji obuhvata sve pojedince i agencije uključene u komandu i kontrolu nad Strateškim nuklearnim snagama.

Predsednik Rusije (vrhovni glavnokomandujući) ima Čeget sve vreme pri ruci. To je jedan od tri kofera, a druga dva drže ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Nagađa se da su potrebne aktivacije dva od tri kofera kako bi se pokrenulo lansiranje.

Generalštab prima signal i inicira nuklearni udar prenošenjem kodova za autorizaciju kompleksima za lansiranje balističkih projektila iz silosa/podmornica, ili daljinskim lansiranjem pojedinačnih interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i balističkih raketa za lansiranje s podmornica (SLBM).

Norveški incident

Dana 25. januara 1995, u incidentu sa norveškom raketom, jedan Čeget je aktiviran kao odgovor na pogrešno identifikovanu opasnost. Naime, radilo se o trostepenoj raketi sa sondom koju su lansirali norveški i američki naučnici s namerom da izučavaju auroru borealis kod Svalbarda, a koja je letela i ka Moskvi, pa su Rusi od nje pomislili da se radi o nuklearnom napadu.

U strahu od nuklearnog napada sa velike visine koji bi mogao da zaslepi ruski radar, ruske nuklearne snage su stupile u stanje visoke pripravnosti, a „nuklearna aktovka“ je odneta tadašnjem ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu koji je potom morao da odluči da li će pokrenuti nuklearni udar iz odmazde protiv Sjedinjenih Država. Ruski posmatrači su, na sreću celog sveta, utvrdili da nije bilo nuklearnog napada, pa nije naređena odmazda.

„Nuklearni fudbal“

„Nuklearni fudbal“ (poznat i kao atomski fudbal, predsednička torba za hitne slučajeve, torba, dugme, crna torba, crna kutija ili samo fudbal) je američka varijanta „Čegeta“.

Njega koristi američki predsednik za komuniciranje i odobravanje nuklearnog napada kada je udaljen od fiksnih komandnih centara, kao što su Situaciona soba Bele kuće ili Predsednički centar za hitne operacije.

Šta se nalazi u „nuklearnom fudbalu“?

Bil Gali, nekadašnji vojni zvaničnik iz Bele kuće, u svojoj knjizi je opisao šta se nalazi u američkom nuklearnom koferu.

– Tu su četiri stvari: crna knjiga koja sadrži opcije za odmazdu, knjiga u kojoj su navedene poverljive lokacije, fascikla sa osam ili deset stranica spojenih koje opisuju procedure za sistem hitnog uzbunjivanja i kartica sa kodovima za autentifikaciju – naveo je on.

Predsednik SAD je uvek u pratnji vojnog pomoćnika koji nosi “nuklearni fudbal” sa šiframa za lansiranje nuklearnog oružja. Pre nego što vojska može da sledi naredbu, predsednik mora da bude pozitivno identifikovan pomoću posebnog koda izdatog na plastičnoj kartici, nazvanoj „biskvit“.

Ako američki predsednik, koji je vrhovni komandant oružanih snaga, odluči da naredi upotrebu nuklearnog oružja, onda se otvara aktovka. Komandni signal, ili upozorenje tada bi bio izdat Strateškoj komandi Sjedinjenih Država, a možda i načelniku Združenog generalštaba oružanih snaga.

Predsednik bi zatim razmotrio opcije napada sa drugima, kao što su sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga, i odlučio o planu koji bi mogao da se kreće od lansiranja jedne ili više interkontinentalnih balističkih projektila. Radi se o unapred postavljenim ratnim planovima razvijenim u okviru OPLAN-a 8010.

Procedura verifikacije od dve osobe bi prethodila unošenju kodova u vezu za dozvoljenu akciju.

Šta je sa ostalim nuklearnim silama

U Francuskoj nuklearni kofer zvanično ne postoji. Crna aktovka nazvana „mobilna baza“ prati predsednika na svim njegovim putovanjima, ali nije poznato da li ima veze sa nuklearnim oružjem.

Indija nema nuklearnu aktovku. U Indiji, Politički savet Uprave za nuklearnu komandu (NCA) mora kolektivno da odobri upotrebu nuklearnog oružja. Izvršni savet NCA daje svoje mišljenje Političkom savetu, koji odobrava nuklearni napad kada se smatra neophodnim.

Dok Izvršnim savetom predsedava savetnik za nacionalnu bezbednost (NSA), Političkim savetom predsedava premijer. Ovaj mehanizam je implementiran kako bi se osiguralo da indijsko nuklearno oružje ostane čvrsto pod civilnom kontrolom i da postoji sofisticirani mehanizam komande i kontrole kako bi se sprečila njihova slučajna ili neovlašćena upotreba.

Međutim, u Pakistanu je drugačije. 11. aprila 2019. BBC je otkrio snimak tadašnjeg premijera Imrana Kana kako nosi crnu aktovku koja sadrži šifre pakistanskog nuklearnog oružja.

BONUS VIDEO:

hypetv.rs/alo.rs