ILON MASK JE “RUSKI AGENT”?

Jedan od najbogatijih ljudi na planeti Ilon Mask čini se da igra svoju suptilnu političku igru – i to direktno utiče na interese Rusije. U najmanju ruku mnogi veruju da Mask pomaže Moskvi tokom reorganizacije društvene mreže koju je upravo kupio Tviter. Ako pomaže, kako i u koju svrhu?

Ilon Mask je kupio društvenu mrežu Tviter za 44 milijarde dolara – a čini se da je Rusija danas glavni korisnik ove kupovine. U najmanju ruku Mask je poslednjih nedelja govorio o onome o čemu su ruski zvaničnici govorili poslednjih godina, a to je masovna cenzura koja prožima sve američke medije.

I on ne samo da govori već dokazuje svoje reči curenjem mnoštva internih Tviter dokumenata o tome kako se kompanija bavila dezinformacijama pod prethodnim rukovodstvom. Jednostavno rečeno, obmanjivanje američkog stanovništva. Štaviše, studirala je u bliskoj saradnji sa demokratskim elitama – i to ne zbog novca, već, da tako kažem, zbog ideje. Jer i demokrate i levičarski novinari smatraju da „tako treba da bude“.

„Ne treba vam državno ministarstvo informacija ako mediji dobrovoljno podržavaju zvanične priče i potiskuju neslaganje. A ono što proizilazi iz ovih dosijea je koncept efikasnog državnog medija u Americi – saveza medija, poslovnih i političkih ličnosti koje ne deluju pod vladinom prinudom, već iz ličnog ubeđenja“, piše The Hil.

Prema Masku ova cenzura/autocenzura krši Prvi amandman Ustava SAD – pravo na slobodu govora. Njegovi protivnici tvrde da to nije slučaj – ne zato što sloboda govora, kažu, ničim nije ograničena, već zato što se Prvi amandman po njihovom mišljenju odnosi samo na postupke države. A Tviter i drugi mediji su, kažu, privatne kompanije i imaju pravo da rade šta hoće.

Međutim ovo pravno opravdanje ne menja suštinu stvari odnosno sistemsku politiku mejnstrim medija za zamajavanje američkog stanovništva. A Maskova otkrića koja niko nije demantovao nanose ozbiljan udarac poverenju stanovnika SAD u informacije koje dobijaju od tradicionalnih medija. Uključujući i onu koja se tiče akcija Moskve u Ukrajini. A takođe – o navodnoj krivici Rusije za pogoršanje ekonomske situacije Amerikanaca.

Ali zašto Mask još nije označen kao „ruski agent“? Očigledno, zato što su koristi za Rusiju samo nuspojava Maskove strategije. Milijarder je platio 44 milijarde dolara da Tviter ne udovolji Kremlju pa čak ni da ukloni nalog svoje bivše devojke Amber Herd sa društvene mreže. Za Maska Tviter je dugoročna investicija. To bi trebalo da donese i ekonomske i političke dividende.

Sa ekonomijom je sve jasno. Milijarder je uveren da Tviter može postati jedna od najvrednijih kompanija na svetu. Pre svega zato što će ljudima dati alternativne informacije, a ne ograničavati njihovu slobodu govora.

Milijarder koji stoji iza Tesle i SpaceKs-a ne stidi se svoje želje da svoju najnoviju igračku, Tviter, učini platformom na kojoj nova vrsta novinarstva može da se pojavi i napreduje. On je nedavno govorio o važnosti građanskog novinarstva i kritikovao „medijsku elitu”, nazivajući njihovu kontrolu nad vestima „informacionim oligopolom”, navodi Foks njuz. A u današnjem digitalnom svetu, ovo je zaista jedinstven proizvod.

Što se tiče političkih dividendi, ovde stručnjaci nisu došli do zajedničkog mišljenja. Svi se slažu da Mask napada sadašnju američku administraciju koju vodi Džozef Bajden i one funkcionere povezane sa njom. Ali pitanje je – zašto?

Prema jednoj verziji milijarder igra u korist Republikanske partije. Onaj kome su demokrate ukrale Belu kuću 2020. godine upravo radom mejnstrim medija koji su vest preneli na pravi način za demokrate. Odnosno, diskreditovali su Donalda Trampa i istovremeno „pesimizovali“ sve vesti koje su bile negativne za Bajdena. Od 27. oktobra do 11. novembra 2020. Tviter je skoro 300.000 tvitova o američkim izborima označio kao „kontroverzne ili potencijalno obmanjujuće“.

To su između ostalog bile priče vezane za Bajdenovog sina Hantera. U međuvremenu prema nekim anketama, 16 odsto birača aktuelnog predsednika reklo je da bi, kada bi znali za sadržaj Hanterovog laptopa, njihov izbor na glasanju mogao biti drugačiji.

Nije iznenađujuće što republikanci ključne američke medije smatraju svojim neprijateljima. Oni koji diskredituju konzervativne vrednosti zalažu se za „socijalizaciju“ Amerike i koji žele da ponovo, kao 2020. godine, otmu Belu kuću republikancima na izborima 2024. godine. Prema rečima pomoćnice guvernera Floride Rona DeSantisa (danas jednog od ključnih predsedničkih kandidata Republikanske partije) Kristine Pušo, predstavnike mejnstrim medija treba tretirati kao „aktiviste, jer jesu“.

Sada u lice Maska oni dobijaju ne samo branioca slobode govora već pravog nagrađivača. Uostalom, prema liberalima dolaskom milijardera na Tviter počeo je obrnuti proces – sada se društvena mreža čisti od liberala.

„Mask pozicionira cilj svog kratkog mandata na čelu Tvitera kao pokušaj vraćanja „slobode govora“ na platformi. Međutim, postoje indicije da on tiho suspenduje levičarske naloge na Tviteru iz ideoloških razloga dok ponovo postavlja naloge krajnje desnice koji su u prošlosti kršili Tviter pravila.

Međutim postoji i druga tačka gledišta. Prema njenim rečima Mask diskredituje Bajdenovu administraciju u interesu ne republikanaca, već samih demokrata. Oni članovi partijske elite koji se kategorički protive Bajdenu – sa njegovim trenutnim zdravstvenim stanjem, koje će se samo pogoršati do 2024. godine – idu u drugi mandat. Zaista, u ovom slučaju, stranka će biti prinuđena da podrži kandidaturu svog predsednika, što znači da će garantovano izgubiti na izborima 2024. čak i od Trampa, da ne pominjemo DeSantisa.

U međuvremenu ovi izbori neće biti obični. S obzirom na radikalizaciju Republikanske stranke, ekonomsku krizu, zaoštravanje međupartijskih suprotnosti, najozbiljniju pristrasnost javne ideologije na levicu, kao i kontrolu Vrhovnog suda od strane konzervativaca, pobeda republikanskog kandidata na američkim predsedničkim izborima moglo da dovede do početka ozbiljne čistke SAD od ultraliberalnih ekscesa. A da bi sprečili da ova čistka počne, demokrate bi mogle da isprazne svog predsednika koji pozdravlja vazduh. Da bi se za preostalo vreme našao drugi kandidat, koji može ozbiljno da konkuriše za Belu kuću i za svoje vrednosti.

Izvor: Gevorg Mirzajan, vanredni profesor, Finansijski univerzitet, Pogled