Pravoslavni vernici dočekuju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, stoga smo se nekoliko dana uoči jednog od najvećih praznika uputili u manastir Tumane, veliku i poznatu svetinju o kojoj su napisane knjige, snimani filmovi i koja očigledno privlači mnoštvo vernika iz svih delova sveta.
Manastir Tumane u starim knjigama prvi put pominje još 1572.godine, a vrlo verovatno je još starija svetinja. Po predanju manastir je nastao uoči boja na Kosovu, kada je veliki Miloš Obilić lovio po gustim šumama i nehotice u lovu ranio pustinjaka svetog Zosima, koji je ubrzo i izdahnuo od posledica ranjavanja, a Miloš Obilić u želji da okaje greh i svom pokajanju odlučio da baš na tom mestu nikne svetinja. Manastir pripada Braničevskoj eparhiji i nalazi se u blizini Golupca.
Danas su Tumane jedna od najposećenijih svetinja, a pravi procvat i obnovu je ovaj manastir doživeo dolaskom mladih monaha na čelu sa igumanom Dimitrijem Plećevićem.
Tada su i čuda koja su vezana za svetitelje čije mošti se nalaze u manastiru sv. Zosima i sv. Jakova ali i delove moštiju sv. Nektarija Eginskog kao i čudotvorne ikone Bogorodice Kurskaja počela da se izlivaju jednako kao i reke ljudi koji dolaze u manastir.
O manastiru i čudima koje se dešavaju u njemu je snimljen i film.
Iako je dan bio tmuran, prizor koji smo zatekli na parkingu ispred manastira je bio NEVEROVATAN!
Nailazeći na parking ispred svetinje, videli smo stotine, verovatno i hiljade parkiranih automobila, kombija, autobusa, iako nije bio praznik niti vikend. Zapanjenost se učinila još većim kad smo shvatili da su pred nama vozila iz Nemačke, Austrije, Italije, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore, BiH, Hrvatske, iz svih delova Srbije od Subotice, vojvođanske ravnice, do Šumadije, Kosova i Metohije i ko zna više iz kojih mesta u Srbiji i drugih država… Iako je opšte poznato da mnogo ljudi posećuje ovu svetinju, ipak ostali smo zapanjeni ovim prizorom i nismo očekivali toliki broj ljudi.
A u porti ogromni redovi za ulazak u crkvu, stotine možda i hiljade ljudi su u jednom stavu, mirno, čekali u redu po par sati da uđu u samu crkvu i poklone se moštima sv. Zosima i sv. Jakova. Za to vreme na svakih sat vremena se čita molitva za zdravlje svih pristiglih ljudi i njihovih bližnjih. Bez galame, bez svađa kakve su obične za toliki broj ljudi i toliku gužvu, ljudi su čekali u miru, očigledno moleći se Tumanskim svetiteljima da im se usliše molbe.
U manastiru boravi mlado bratstvo i čini se iako je hiljade ljudi prisutno i prolazi kroz njihov dom, da svaki monah uz puno ljubavi otklanja svaku nedoumicu svakom verniku i daje odgovor na svako pitanje iako su verovatno mnoga od istih trivijalna. Iznosi se na svakih par minuta posluženje u vidu kafe i čaja, kekseva, ratluka i kolača i svakom posetiocu se prilazi uz puno ljubavi, mnogi iako su prvi put došli osećaju se kao da su deo svetinje a samo bratstvo upravo to i potencira, da je svako deo svetinje i da će svakom svetitelji Tumanski pomoći ako se iskreno i sa verom njima obrate.
Srbi su odvajkada važili za domaćinski narod i zaista mnogi koji su prolazili kroz stara srpska mesta i srpska sela znali su šta to znači. Mlado bratstvo u Tumanu prosto kao da je uspelo da preslika sve to i na tom mnogo većem nivou uspeli da pokažu istinski šta znači biti gostoprimljiv i pravi domaćin.
Pošto smo želeli i da obavimo kraći razgovor sa igumanom ove svetinje ocem Dimitrijem koji će biti objavljen na Badnji dan u drugom delu ove kraće reportaže, moramo posvedočiti o neverovatnom odnosu svih žitelja ove svetinje, svi su srdačni, puni ljubavi i prosto odiše zaista pomalo zaboravljenim vrednostima našeg naroda.
Bilo nam je „zabranjeno“ od strane igumana Dimitrija da odemo dok nismo posluženi kao da smo u tom trenutku neki jako bitni gosti, ali očigledno je da bratija ovog manastira navikla da takav tretman daje svakom gostu i posetiocu ove svetinje, ma odakle stigao ili ko on bio.
I zaista, Tumane su parče raja!
U drugom delu za Badnji dan videćete i poruke oca Dimitrija i njegovu ekskluzivnu izjavu za HYPE!
