Iz Udruženja banaka Srbije za Kurir kažu da je Narodna banka Srbije još 2019. uputila svim bankama inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama.
Ipak, kažu, u ovakvim okolnostima često se otvara od strane raznoraznih organizacija više različitih računa za prijem sredstava u humanitarne svrhe i ne postoji tehnička mogućnost da svaka banka prepozna da se radi o računu koji se koristi za prikupljanje humanitarnih sredstava.
– Računi za prikupljanje humanitarne pomoći po svojoj strukturi i formi izgledaju isto kao svi drugi računi. Upravo zbog toga i zbog efikasnosti prikupljanja sredstava sugerišemo da građani sredstva uplaćuju u dinarima, i to na račune kredibilnih i poznatih humanitarnih organizacija koje su otvorile račune za ovu namenu, kao što je to na primer Crveni krst (broj računa za ovu namenu i za Tursku i za Siriju je: 205-32824-71, poziv na broj: 6046-355 0000) ili Unicef (broj računa 160-666-18, svrha uplate: 0123 – Pomoć deci i porodicama u Siriji i Turskoj), za koje se ne plaća provizija, ili da sredstva doniraju slanjem SMS poruka.
Vesna Savić Đukić iz Unicefa za medije kaže da ta humanitarna fondacija od banaka traži da ne naplaćuju porez na uplate ovakvog karaktera.
– Da bi neku veliku organizaciju banka oslobodila provizije, ona iza sebe mora imati reputaciju, poput Unicefa, potom i dogovor s njima. To nemaju svi, sistemski to uspeju da reše samo veće organizacije. Onako kako se operateri odriču provizija za SMS poruke humanitarnog karaktera, mogle bi i banke da se odriču provizija. Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže da banke naplaćuju provizije da bi se pratio tok novca.
– Teško je kontrolisati novac, njegov tok se uvek mora pratiti da ne bio bilo malverzacija. Bez provizije bi, na primer, neko iz Srbije mogao da uplati rođaku u Turskoj novac bez ikakvog troška, a da ta osoba čak nije ugrožena niti iz ugroženog područja.
hypetv.rs / kurir.rs
