Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se finansijska moć jedne države ogleda u tome koliko može da pomogne svojim građanima, a da time ne povećava stopu javnog duga u odnosu na BDP, da narodu daje više novca i to je odgovorno ponašanje države.
On je komentarišući izjave da „finansijska nemoć države košta 20.000 dinara“ rekao da je to finasijska moć, kao i da bi mogli mnogo više da daju novca, ali da mora da se razmišlja o trošenju novca, zbog toga jer ne znamo kakvi su izazovi pred nama.
– Uvek su mogući sukobi, a moguće je da dođe do sukoba u Južnoj Americi, pa može izbiti još jedan sukob negde drugde. Onda će nam kriza biti ne samo u oblasti energetike, već i u mnogim drugim oblastima, koja će biti mnogo veća nego što je danas. I opet će Srbija morati kao država da reaguje, kao što je reagovala tokom koronavirusa, tokom migracija, tokom sukoba u Ukrajini i na različite načine. Tako da, uvek je potrebno da imate dobru rezervu – rekao je predsednik.
On je naglasio da su naše devizne rezerve na istorijskom maksimumu, kao i zlatne rezerve i da na računu Republike Srbije imamo skoro pet milijardi evra.
I zaista, zvanični podaci pokazuju da su devizne rezerve na kraju oktobra ove godine iznose 24,3 milijardi evra, dok su prošle godine iznosile 19,4 evra. Koliko je predsednik u pravu sa svojim tvrdnjama možda najbolje ilustruje podatak da su devizne rezerve na kraju vladavine prošlog režima iznosile svega 10,9 milijardi.
– Ne možemo mi da bankrotiramo, tako rečeno. Koliko smo mi daleko od bankrotstva. Ne bih da kažem, mnogo razvijenije zemlje su mnogo bliže bankrotstvu od Srbije, mnogo razvijenije evropske zemlje – rekao je predsednik Vučić.
Ako se pogledaju zvanični podaci o tonama zlatnih rezervi ono što govori predsednik postaje još jasnije.
Naime, na kraju vladavine „žutih“, zlatne rezerve iznosile su svega 15,3 tona, da bi sa promenom vlasti količina zlata nastavljala vrtoglavo da raste da bi samo do kraja oktobra ove godine ona bila i više nego duplirana i sada iznosi 38,8 tona zlata.
Vučić je rekao da je razgovarao i sa direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristalinom Georgievom, koja je istakla da je vrlo zadovoljna situacijom u Srbiji.
– U trećem kvartalu naša stopa rasta je bila 3,6 odsto, ukupno mislim 2, 2 odsto do sada, što znači da sa takvim rastom će biti negde 2,6 – 2,7 odsto do kraja godine, malo više od onoga što smo predviđali – rekao je predsednik.
Stabilnost kursa dinara koja je ostvarena nakon smene režima „žutih“ vidi se ponovo iz zvanične statistike.
Naime, devizni kurs dinara naspram evra samo u periodu od 2008. godine do 2012. pokazuje nestabilnost, dok se tek sa promenom vlasti i sa novom monetarnom politikom stvari dovode u red. O tome svedoče podaci o deviznom kursu dinara naspram evra, u periodu poslednjih pet godina.
hypetv.rs / sd.rs
