Rijaliti učesnik Filip Car otvorio je dušu pred kamerama i osvrnuo se na svoj životni put i učešće u rijalitiju.
– U Zadruzi sam dve godine, nisam bio kući dugo. Vrati me pesma u moj kraj, zavičaj, pored moje majke. Nisam mislio da ćemo ovako početi, vezan sam za majku, sestru, oca. Nisam ih video 17 meseci. Ovde sam došao s jednim ciljem, da mi život krene drugim tokom. Da ne žive toliko stresno, da ne proživljavaju stvari sa mnom koje su bile u mojoj mladosti. Moje ponašanje iz lošeg oscilira u dobro. Da nisam dolazio, da nisam bio javnosti, rijalitija, voleo bih da usmerim svoj život ka pravcu koji su oni hteli – govorio je on.
– Oca sam video. Majku i sestru nisam. Kada sam izašao iz Zadruge, nisam mogao da pređem granicu. Sestra je bila na porodiljskom, sina je dobila, majka je radila, tamo je sezona bila tad. Trebalo je da dođe, ali sam ušao u Zadrugu 5. Morao sam da uđem od prvog dana. Ne mogu da se vratim kući zbog nekih sudskih procesa, i da sam krenuo ne bi stigao dalje od granice. Majka je bila ljuta na mene, na ponašanje, na ljubavne odnose. Sve se brzo izdogađalo, sve je bilo brzo. Bio sam željan svega kad sam izašao iz Zadruge 4. Najteže mi je što nisam video sestrinog sina. Sama pomisao da 10 meseci težiš da vidiš kuću, dom, porodicu, prijatelju. Majka mi je govorila da dođem šta god bilo, ja sam bio u uverenju da će me zatvoriti, zbog sudskih procesa, da ću biti zatvoren opet, da ne mogu ni da zarađujem. Međutim, oslobođen sam sad. S ocem imam prijateljski odnos, kad su majka i sestra u pitanju tu sam emotivniji – pričao je Car.
– Detinjstvo je bilo divno i burno. Ne znam kako bih rekao. Mislim da sam premlad upustio u neke stvari, premlad sam na ulici. Bio sam buntovnik, bez razloga, imao sam svu pažnju roditelja. Nisam ni školu završio, završio sam samo 8 razreda osnovne. Falilo mi je strogoće, nisam imao to sa očeve strane, ja sam mom ocu peto dete, pre mene je imao 4 devojčice. On je od njih očekivao više. Dobio me je kasno, nije me nikad udario, nikad mi nije branio. Bilo je kao da sam sin jedinac. Falio mi je autoritet – otkrio je Car.
– Išao sam u tri različite srednje škole. Svuda bi me izbacili pre kraja prvog polugodišta. Nisam dolazio na nastavu. Profesori su imali problem sa mnom. Imao sam devojke koje su u drugim smenama, morao sam stalno da idem. Psiholog mi je rekao da imam adhd, probleme s koncentracijom. Na tabli sam uvek znao, prijatelji uđu u neki konflikt, ja se potučem. Zadnji put kad su me izbacili, ravnatelj me pita kakva je moja ideologija, šta ću raditi u životu. Ja i dalje ne znam šta ću raditi u životu. Ulica me naučila svemu. Sve što sam naučio naučio sam na ulici. Došla mi je glave u puno situacija. Imao sam dosta prekršajnih i kaznenih dela. Kao mlađi sam voleo nedozvoljene supstance, ali imam strah. Od 10 godine imam nezadovoljstvo, radim stvari koje ne ispravljam. Sad sam nezadovoljan zbog porodice. Majka podnosi loše, vezana je za mene. Ja sam joj jedini sin. Stalno sam bio slomljen, padao sa motora, u kolima, stalno je u stresu zbog mene. Danas kad upali tv, kako da joj bude, sa ženom koja je udata, sa ženom koja hoće oko da mi iskopa.
– Radio sam svašta. Bio sam obezbeđenje. Bilo je i pucanja. Provlačilo se kroz rijaliti. U Crikvenici blizu moje kuće, sa jednim čovekom se desilo. Moja kuća je između šume i plaže. Mi dole nismo normalni, nismo ni u šumi, ni na moru.
– Sestra i ja smo u super odnosima. Mi smo dva različita sveta, njoj su priotitet bile škola, karijera, posao. Njen život je idealan. Kaže mi da sam joj uzeo pola života. Kad ti sestra rođena koja te najviše voli, stalno su pod stresom. To mi je gore što nisam video njeno dete. Ona je imala dve veze za 31 godinu. Mislio sam da ću ja prvi u porodici da imam prinovu.
– Majka je rekla da dođem, da ne mogu da bežim od zakona. Bili smo optuženi za razbojništva. Nije istina da sam pljačkao banku. Krivo vreme, krivo mesto, nisam nijednu banku opljačkao, imao sam i dokaze i alibi da sam van Hrvatske. Bio je moj bratić u toj grupi, dva moja prijatelja koji su osuđivani za slične stvari. U to vreme sam se dosta sa njima družio. Na nekim mestima smo bili viđeni zajedno, kad krene akcija, ne pita se ko je šta. Ispada smešno, ali stvarno nisam. Optužili su nas za milion i po kuna. Sad sam oslobođen, dva momka su završili u zatvoru. Tvrde da nisu učestvovali u tome, ali to je sve karma za neke stvari u životu, možda za neke stvari koje sam radio nekažnjeno – otkrio je Car.
– Bio sam kod socijalnih radnika, po nekim testovima, naučio sam da svaki prestup olako prođe. Samo jednom sam bio osuđen u zatvoru. Bio sam samo u istražnom zatvoru. Sve stvari koje sam uradio loše, na margini zakona, nisam bio osuđen, tipa nekih telesnih povreda.
IZVOR: KURIR.RS/HYPETV.RS
