Jedan od glavnih paradoksa u vezama je da muškarci ostavljaju dobre žene…
Foto:Printscreen
Imam jednog prijatelja koji je vrlo pragmatično pristupio braku. Nije očekivao da će se zaljubiti, pa je ženu birao po nekom svom principu.
Skrupulozno je proučavao ličnosti svih žena koje je poznavao, a koje su po godinama i životnom standardu odgovarale poziciji njegove supruge. Tražio je damu bez loših navika, bez naslednih bolesti, sa manirima i ukusom, da nije rađala, tj. da nema decu iz prethodnih brakova, sa kulinarskim umećem, smislom za humor, bogatim duhovnim svetom.
Da li takva žena zaista postoji? A onda je on izabrao. I dobio je ono što je želeo: njegova žena je radila, održavala stan besprekorno čistim, gledala najnovije filmove i čitala bestselere knjiga.
Nikada se nije žalila na loše raspoloženje ili glavobolju. I nikada se nije žalila na svoje zdravlje. Par je počeo da planira dete.
A onda je čovek shvatio da i dalje traži tu neku „savršenu“ ženu. Izgleda da je dobio šta je želeo. Ali mu je i dalje nedostajalo to nešto. Shvatio je da mu je njegova supruga dosadna, uprkos tome što je ispunila sva njegova očekivanja.
Zatekao je sebe kako traži slatke crte lica, osmeh, pogled od kojeg bi mu srce zatreperilo. Shvatio je da ponekad želi jače emocije. A kod svoje žene sve je tako odmereno i čisto, kao na intenzivnoj nezi. Ni jedan jedini razlog za ljubomoru, ni jedna sumnja.
U glavi mu je odzvanjalo: „Ako ostaviš ovu ženu, napravićeš grešku. I drugi će jedva dočekati da je zgrabi. Ona je stvarno jako dobra. Ali život sa njom je tako dosadan.“
Ovako razišlja čovek koji drži vrapca u rukama, a s čežnjom gleda u goluba na grani!
Tatjana Ustinova, ruska književnica je precizo primetila ovakvu situaciju u jednoj od svojih knjiga:
„Njegova bivša žena je dobra osoba. Nije ljuta, nije pohlepna, ne troši novac, ide na posao. Ne hoda, ne pije, roditelji su normalni. Postajalo mu je sve zanimljivije ono što ona nije: ljuto, skandalozno…. Setio se stvari koje ona nije radila…
Možda je volela svoj posao, ili džez, ili slike modernih slikara, ili brze automobile? Možda je volela da pravi pite, čita detetu knjige, priča o ratu, posećuje muzeje? Ali šta je radila sa strašću?
Ovde je bio u nedoumici i čak se neko vreme mučio da se seti šta je tačno njegova supruga posebno volela i šta je radila sa strašću.
Ispostavilo se da nije ništa. Ili bar za mnogo godina braka, nikada nije saznao.“
Tako je i moj drug na kraju ostavio savršenu ženu, jer na kraju – savršena žena, za njega jednostavno nije bila dobra žena!
Izvor: Stil.kurir.rs/HYPETV.RS
