Da ni Amerikanci, ni ostali stranci ne upravljaju Srbijom možda se najbolje videlo na primeru odlazeće ministarke energetike Zorane Mihajlović.
Njoj su razni analitičari prilepili epitet „mačke sa devet života“, jer je navodno protežira Vašington, predviđajući joj još jedan mandat u Nemanjinoj 11.
To se, ipak, nije desilo. Mihajlovićeva je juče, dan pošto je „precrtana“ sa spiska ministara, održala konferenciju za medije na kojoj je rekla da će ostati u političkom životu Srbije, ali da će o daljim planovima i angažmanima govoriti narednih meseci.
– Predsednik će imati jednu glavobolju manje, jer neće imati više jedan drugačiji ton iz Vlade. Sigurno sam bila u manjini kao neko ko se bori da Srbija bude na Zapadu. Želim da radim za svoju državu i narod i nikad iz toga neću izaći. Srbiji je mesto u Evropi i uvek ću se u globalnim podelama boriti da naša zemlja bude na zapadu, a ne na istoku. Ostajem u političkom životu Srbije, a sada da li sa SNS ili bez SNS, ima vremena, svakako će mi biti mnogo lakše da ne gledam neke ljude kojima je stranka „džuboks za bahaćenje“.
Iako nije precizirala u kom pravcu će se razvijati njena dalja politička karijera, navela je da nije zainteresovana za čelna mesta u javnim preduzećima i ambasadama i da njena oblast ostaju energetika, ekonomija i evropske integracije.
A kakav je bio taj „drugi ton“ koji je, kako kaže Mihajlovićeva, slala iz Vlade?
NJeno ministrovanje obeležili su ne samo otvoreni sukobi sa pojedinim kolegama u Nemanjinoj, već se nije libila da uđe „u klinč“ ni sa šeficom Anom Brnabić, ali i da na sednicama Vlade usamljeno diže ruku za odluke koje su bile direktno uperene protiv nacionalnih interesa zemlje.
Tako je bila jedina ministarka koja je 2015. na sednici Vlade podržala skandalozni tekst rezolucije o Srebrenici, koji je Velika Britanija uz asistenciju SAD i Holandije pripremila za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da je ovaj dokument prošao na Ist Riveru (njegovo usvajanje tada je sprečeno uz veliku pomoć Moskve) Srbima bi praktično bila prilepljena etiketa genocidnog naroda!
Utisku da je Mihajlovićeva „proamerički čovek“ u Nemanjinoj značajno su doprinosili i njeni antiruski stavovi, otvoreno pozivanje da zauzmemo stranu u rusko-ukrajinskom sukobu i priključimo se sankcijama Zapada uvedenim protiv Moskve. Početkom godine našla se i u središtu skandala, odnosno pod optužbama da je „stranim ambasadama dostavljala podatke o elektroenergetskom sistemu“.
Na spisku onih s kojima je Mihajlovićeva najčešće ukrštala koplja pre svega je premijerka Brnabić, zatim takođe bivši ministar Aleksandar Vulin, kao i poslanik SNS Vladimir Đukanović, ali i predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić. On joj je jednom prilikom poručio da se „džaba trošila na skupe poklone i gala večere sa stranim ambasadorima“.
Dugačak je spisak tema povodom kojih je bila na različitim pozicijama od premijerke Brnabić – od rodne ravnopravnosti, slučaja slikovnice za predškolce „Moja dugina porodica“, u kojoj „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata“, pa do sukoba oko uvođenja CarGo.
Kao borkinja za proevropska i prava žena, što je često isticala, bivša ministarka nije se libila ni da javno napadne poglavare SPC. Tako se svojevremeno obrušila na pokojnog patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja, kada su zabrinuti za opstanak srpskog naroda koji beleži negativni prirodni priraštaj, poručili majkama „da su dužne da rađaju decu“.
Izvor: Novosti
