Srbija je drugi put na Evropskom prvenstvu postigla trocifren broj poena i veoma ubedljivo došla do treće pobede, ali je ključ uspeha bio u odlično pripremljenoj i u delo sprovedenoj odbrani kojom je od samog početka utakmice uspela potpuno da neutrališe dva najjača oružja finske reprezentacije – Lauri Markanena, Sasu Salina i njihov šut.
Najefikasniji u dresu Srbije bili su Nedović i Micić sa 14 postignutih poena, dok su Jokić i Kalinić doprineli jednim manje. Čak šest srpskih košarkaša upisalo je u statistiku više od 10 poena, a bar poen su postigli svi koji su zakoračili na teren.
Selektor Svetislav Pešić nije mogao da računa na Vanju Marinkovića zbog stomačnih problema. Nikola Milutinov, koji je tek jutros doputovao u Prag, bio je prvi put u sastavu, ali nije ulazio u igru.
Posle tri pobede, reprezentativci Srbije mogu već polako da pakuju torbe i džakove sa loptama za Berlin, ali je važno u poslednja dva meča, protiv Izraela i Poljske, obezbediti prvo mesto u grupi i najlakšeg mogućeg protivnika u četvrtfinalu.
Fincima sledi borba za prolazak dalje i što bolji plasman, koja je dodatno zakuvana pobedama Poljske nad Izraelom i Češke nad Holandijom.
I jedna i druga reprezentacija će ponovo na teren već u utorak – Finskoj će protivnik biti Češka, dok „orlovi“ igraju sa Izralom.
Nije sve u šutu
Najmlađi selektor na Evropskom prvenstvu nije mnogo iznenadio najstarijeg, Finci su pokušali da igraju svoju prepoznatljivu igru – brzo, široko u napadu, sa mnogo šuteva za tri poena i bez previše želje da se nešto pokuša ispod koša protivnika, ali nije im pošlo za rukom ovaj put.
Finska je i pre utakmice sa Srbijom bila jedna od ekipa sa najviše pokušaja za tri (imali su ih više nego za dva) i druga najbolja po procentu pogođenih trojki, sa 42 odsto uspešnosti.
Ispalili su Finci svoja 33 pokušaja za tri – manje od svog proseka na turniru, ali ponovo više nego što su pokušali za dva. Ipak, retko kada su ostavljani sa otvorenim pogledom ka košu, pa su pogodili samo devet puta, za skromnih 27 odsto uspešnosti, što nije bilo dovoljno ni za ozbiljniji otpor Srbiji.
Nemanja Nedović je počeo kao starter i odlično obavio zadatak da „juri“ najboljeg finskog šutera Sasu Salina kroz blokove i ne dozvoli mu da dolazi u pozicije za otvorene šuteve za tri poena.
Nije Salin pored Nedovića mogao ni da pogleda ka košu, a reprezentativac Srbije je uspeo i da mu ukrade jednu loptu na samom početku utakmice i potpuno ga isključi iz igre.
Tamo gde je Nedović stao, sasvim korektno je nastavio i Gudurić, pa Salin nikako nije uspevao da uhvati svoj prepoznatljiv šuterski ritam. U prvom poluvremenu postigao je samo tri poena, a utakmicu završio sa šest. Samo tri puta je šutnuo trojku i pogodio dve, dok se, na primer, protiv Poljaka našutirao i ubacio šest od deset.
Koji Markanen?
Do sada najbolji igrač Finske na turniru – Lauri Markanen pokušao je, očekivano, da izvlači Jokića što dalje od koša, iskoristi svoju brzinu i spretnost, napada ga šutem iz daljine i prodorom, ali je posle nekoliko prvih šuteva ušao u seriju promašaja.
Nije odustao novi centar Jute, vezao je nekoliko pogodaka početkom trećeg perioda igre, kada su Finci stidljivo zapretili, ali je utakmica praktično već bila rešena.
Markanen je do pre utakmice sa Srbijom bio treći strelac turnira – na prethodne dve utakmice prosečno je beležio 25 poena. Danas je u prvom poluvremenu, dok se pobednik još uvek nije znao, postigao samo devet, a meč je završio sa 18.
Osim Edona Madžunija, koji je na samom početku meča pomalo iznenadio odbranu Srbije i sa nekoliko poena u nizu doneo Finskoj i jedino vođstvo na meču, ostali igrači Finske pokazali su da ne mogu ozbiljnije da ugroze „orlove“.
Agresivnu odbranu i dosta ukradenih lopti, Srbija je odlično materijalizovala dobrom i brzom igrom u tranziciji, sa dosta lakih poena. Već u prvom poluvremenu, u trenucima kada se utakmica lomila, postigli su košarkaši Srbije čak 18 poena iz kontranapada.
U pozicionim napadima, igrala je Srbija, kao i do sada, strpljivo, nesebično, sa odličnim protokom lopte kojim je obezbeđeno i u dobrim procentima pogođeno dosta otvorenih šuteva (12 od 28 za tri), što nakon prodora srpskih bekova, što nakon asistencija i povratnih lopti Nikole Jokića kojeg su Finci često udvajali ispod koša.
Stavio je Nikola Jokić na samom početku meča do znanja Markanenu da nema u odbrani ispod koša šta da traži, pa su Finci svog najboljeg igrača često „krili“, preuzimajući ili menjajući Jokićeve čuvare, od kojih se nijedan nije preterano proslavio, baš kao ni oni koji su imali zadatak da zaustave Micića, Nedovića, Kalinića, Lučića…
Dočekali su navijači Finske Jokića transparentom „Nikola who?“ – u prevodu „Koji Nikola?“, ali je taj štos papira veoma brzo završio negde ispod stolica O2 arene u Pragu. Neće Finci večeras slaviti, a u rezidenciji finske premijerke neće biti specijalnog povoda za još jednu razuzdanu žurku.
