ILON MASK SMATRA DA NOVAC NE KUPUJE SREĆU! Reči najbogatijeg čoveka na svetu odma pokrenule debatu

Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, kaže da lova ne donosi sreću. „Ko god je rekao da novac ne može da kupi sreću, znao je o čemu govori“, napisao je Mask nedavno na X-u dodavši emotikon tužnog lica.

Reakcije iz kruga ultrabogatih

Maskova poruka ubrzo je pokrenula reakcije drugih milijardera. Investitor Bil Akman ponudio mu je svojevrsni savet, sugerišući da bi trebalo više da se okrene filantropiji i sagledavanju šireg učinka sovg rada.

„Mnogo sreće dolazi iz pomaganja drugima. Pomogli ste milionima ljudi, a jednog dana možda i milijardama. Važno je to znati ceniti“, napisao je Akman, prenosi Fortune. U istom kontekstu se dotakao i Maskovog privatnog života, navodeći da bi mu možda koristila veća lična stabilnost.

Mark Kjuban, investitor i bivša zvezda emisije „Shark Tank“, složio se s Maskovom osnovnom tezom, ali ju je dodatno pojasnio. Prema njegovom mišljenju, novac ne menja čoveka iz temelja, nego samo pojačava ono što već postoji. „Ako ste bili srećni dok ste imali malo, bićete još srećniji kad se obogatite. Ako ste bili nesrećni, ostaćete nesrećni – samo s manje finansijskog stresa“, napisao je Kjuban.

Šta kaže nauka?

Pitanje odnosa između novca i sreće već se decenijama proučava u naučnim krugovima, a rezultati nisu jednozačni. Klasična studija Univerziteta Prinston iz 2010. sugerisala je da se emocionalno blagostanje povećava s prihodima, ali samo do određene granice, tada procenjene na oko 75.000 dolara godišnje.

Novija istraživanja nude složeniju sliku. Studija Wharton Schoola pokazala je da kod većine ljudi sreća raste s prihodima, ali da se taj učinak znatno smanjuje kod onih koji su već u startu nezadovoljni životom.

Sociolog Dejvid Bartram sa Univerziteta Lester taj odnos opisuje kroz princip „opadajućih prinosa“. Jednom kad su osnovne potrebe i sigurnost zadovoljeni, dodatni milioni imaju sve manji učinak na subjektivni osećaj sreće.

Prema Bartramu, kod izuzetno bogatih ljudi zadovoljstvo češće dolazi iz osećaja svrhe, doprinosa društvu i načina na koji se odnose prema drugima. Autor studije s Whartona Metju Kilingsvort zaključuje slično: veći prihodi u proseku znače veću sreću, ali kod bogatih ljudi koji su nesrećni – više novca jednostavno ne rešava problem.

„Stvarati više nego što uzimaš“

Iako mu Akman i drugi sugeeišu da bi filantropija mogla da donese lično ispunjenje, Mask je ranije upozoravao da darivanje velikih iznosa nije jednostavno. U jednom intervjuu rekao je da je najveći izazov „pronaći način kako novac usmeriti tako da stvarno pomogne, a ne samo da stvori utisak dobrote“. Po njegovom mišljenju, prava vrednost je u tome da pojedinac dugoročno „stvara više nego što uzima“ i postane neto doprinositelj društvu.

Mask je, poput Marka Zakerberga i drugih tehnoloških magnata, potpisnik inicijative Giving Pledge, kojom se obavezao da će većinu svog bogatstva donirati. Kritičari, međutim, često upozoravaju da se ta obećanja sporo pretvaraju u konkretna dela.

S druge strane, Bil Gejts je još pre nekoliko godina otvoreno rekao da ga je bogatstvo učinilo srećnijim jer mu je uklonilo egzistencijalne brige, poput zdravstvenog osiguranja ili školovanja dece. „To je ogroman blagoslov“, rekao je, uz napomenu da za takav osećaj sigurnosti „ne treba da budete milijarder“.