OBOJICU PLAŠI AMERIČKI ANTIINFLACIONI ZAKON, A PARIZ – NEMAČKI FOND SA 200 MILIJARDI EVRA
Prilikom susreta u Parizu, složili se da SAD planiranim subvencijama kompanijama koje otvore fabrike u Americi krše tržišne principe i imaju za cilj da domame evropske proizvđače na svoju teritoriju. Zajedno su nagovestili da će EU „morati da uzvrati udarac“ tako što će na sličan način subvencionisati evropska preduzeća unutar EU kako bi bile anulirane „nepravedne konkurentske prednosti koje SAD nameravaju da steknu“
Francuski politički analitičar Pjer-Antoan PLAKVENT: Susret Makrona i Šolca bio je hladan i samo je potvrdio da se Evropska unija raspada. Nemačka ide svojim putem, izdvajajući 200 milijardi evra za pomoć svojim preduzećima i građanima ne mareći za evropske partnere. Niko ne podržava Makrona u njegovoj želji da bude stvorena panevropska država, čijim predsednikom on sebe vidi u budućnosti
NEMAČKI kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron spremni su da pregovaraju sa Sjedinjenim Državama o američkoj nelojalnoj konkurenciji, ali i da pođu na kontramere ako dogovora ne bude, objavio je Politico.
Evropsko izdanje američkog lista ukazuje da Nemačka i Francuska, kao ekonomski najjače zemlje Evropske unije, kao i druge članice EU, smatraju da američki zakon za suzbijanje inflacije pogađa evropsku industriju. Zato što SAD planiranim subvencijama kompanijama koje otvore fabrike u Americi krše tržišne principe i imaju za cilj da domame evropske proizvođače na svoju teritoriju.
Dvojica lidera su se složila da EU ne može da stoji besposlena ako Vašington insistira na primeni zakona u sadašnjem obliku.
Šolc i Makron su nagovestili da će EU „morati da uzvrati udarac“ tako što će na sličan način subvencionisati evropska preduzeća unutar EU kako bi bile anulirane „nepravedne konkurentske prednosti koje SAD nameravaju da steknu putem zakona o smanjenju inflacije“.
Politico procenjuje da takav potez može izazvati novi„transatlantski trgovinski rat”.
Američki antiinflacioni zakon uključuje smanjenje poreza, energetske beneficije za preduzeća koja se otvaraju u Sjedinjenim Državama, a podstiče i stanovnike SAD da kupuju domaće proizvode („Kupuj američko“).
Ovo se odnosi i na prodaju električnih vozila, a to je crvena maramaza evropske proizvođače automobila.
Međutim, ovaj zajednički gard može biti i samo privremeni i taktički.
Francuski politički analitičar Pjer-Antoan Plakvent smatra da je susreta Makrona i Šolca u Parizu samo potvrdio da između dve zemlje „protrčava crna mačka“ i da u nemačko-francuskim odnosima počinje „ledeni period“ iako su kabineti obojice lidera saopštili da je njihov razgovor bio „prijateljski i konstruktivan“.
Konferencija za novinare šefova država nakon sastanka otkazana je – navodno zbog nedostatka vremena nemačkog kancelara Šolca koji je „žurio u Atinu“.
Plakvent čak zaključuje: „Hladni sastanak Šolca i Makrona još jedan je dokaz da se Evropska unija raspada. Evropska konstrukcija. krenula je nizbrdo. Lista razmimoilaženja dve vodeće zemlje EU sa svakim sastankom samo raste, a Makron i Šolc u Parizu nisu ni pokušali da tu listu skrate. Nemačka ide svojim putem, izdvajajući 200 milijardi evra za pomoć svojim preduzećima i građanima ne mareći za evropske partnere“.
Plakvent naglašava da niko ne podržava Makrona u njegovoj želji da bude stvorena „panevropska država“, čijim predsednikom sebe vidi u budućnosti. Istovremeno, Nemci su izdali ideju „evropske alternative“ i od 1945. ostali su u globalističkim okvirima pod američkim patronatom, probinujući se velikom broju direktiva iz Vašingtona. A francuska politička moć ostaje zatvorena u Evropu u kojoj ekonomska moć Nemačke ima sve veću težinu.
Prema Plakventu, Šolc se zalaže za ekonomsku ekspanziju na istok i na Balkan, pokušavajući tako da zaboravi „slepilo“ Berlina prema Rusiji, dok Makron i dalje poziva na veće evropske integracije.
On upozorava da će EU – sa 36 članica u budućnosti, pod uslovom da svi kandidati za članstvo u EU, uključujući Ukrajinu, budu integrisani – predstavljati savršenu kakofoniju, politički veoma slabu uniju, u kojoj će Nemačka igrati vodeću ulogu, a Francuska ostati u drugom planu.
Izvor: Fakti
