KADA DUGO SEDENJE POSTAJE OPASNO?!
Nedovoljna fizička aktivnost šteti našem telu, a uopšte nije dobro. kada dugo sedimo.
Svakodnevni život nam nameće nova pravila, rad od kuće, virtuelne sastanke preko aplikacija…
Samim tim mnogo sedimo, što u sobi, u kancelariji, ili u automobilu, što može uticati umnogome na naše zdravlje.
Istraživanja
Epidemiolog Džeremi Moris otkrio je još 1953. godine da vozači autobusa imaju dvostruko veći rizik od razvoja koronarne bolesti srca. Razlika između vozača autobusa i konduktera je u tome što su kondukteri češće na nogama jer se penju stepenicama u londonskim dvokatnim autobusima da prodaju karte putnicima. Vozači, s druge strane, sede tokom celog radnog vremena, čime se povećava rizik od zdravstvenih komplikacija. Morisovo istraživanje postalo je osnova za ispitivanje odnosa između fizičke aktivnosti i zdravlja srca.
Ovo istraživanje i dalje je relevantno u današnjem načinu života, gde je rad od kuće sve prisutniji i povećava ukupno vreme sedenja. Mnogi ljudi provode ceo radni dan sedeći, uz retko ustajanje da odu do toaleta ili frižidera.
Svetska zdravstvena organizacija predložila je mere za smanjenje sedećeg ponašanja, koje se karakteriše veoma niskom potrošnjom energije. Ipak, istraživači već više od decenije objašnjavaju da se sedeći način života razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti. Možete svakodnevno raditi dovoljno vežbi, ali i dalje sedeti predugo.
KADA DUGO SEDENJE POSTAJE OPASNO
„Sedenje karakteriše smanjena mišićna aktivnost. Kada sedim, stolica preuzima svu odgovornost„, objašnjava fiziolog David Dunston. Kombinacija smanjene mišićne aktivnosti, nižih metaboličkih zahteva i gravitacije smanjuje periferni protok krvi u mišiće nogu, što može uzrokovati nakupljanje krvi u listovima.
Doktori su otkrili rešenje – ovo bi vam moglo pomoći Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe može smanjiti protok krvi. Pored toga, dolazi do smanjene gustine kostiju i povećanja masti u masnom tkivu. Dugotrajno sedenje povezano je sa fizičkom nelagodom, stresom na poslu, većom depresijom i može uzrokovati dekubitus.
Koliko dugo smemo sedeti?
Studija na 16 mladih i zdravih muškaraca pokazala je da sedenje u trajanju od tri sata povećava nakupljanje krvi u nogama, dijastolni krvni pritisak i obim nogu. Istraživači se slažu da je između 120 i 180 minuta neprekidnog sedenja verovatno najveća količina vremena koja nije štetna za zdravlje. Ovo vreme su simbolično nazvali „pragom predugog sedenja“, prenosi BBC.
Ukoliko je neko u mogućnosti, može nabaviti traku za trčanje uz radni sto. Uz osmočasovno radno vreme tako može da ubaci lagano hodanje umesto konstantnog sedenja.
Za mnoge ljude često sedenje je neizbežan deo života, ali male promene poput istezanja ili češćeg ustajanja mogu napraviti veliku razliku, piše Net.hr.
Hypetv.rs/V.M./Najžena.alo.rs
BONUS VIDEO:
ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
