Dokumentarna serija „The Super Models“ poslednjih dana izaziva veliku pažnju.
Centralna tema serije su četiri izuzetne žene: Naomi Kembel, Sindi Kraford, Lindi Evanđelisti i Kristi Tarlington, koje su svojim pojavljivanjem krajem 1980-ih godina zauvek promenile svet modelinga i modnu industriju. One su osvojile modne piste, preplavile editorijale i naslovnice, te postale slavne i bogate, poput filmskih i muzičkih zvezda.
Prve reakcije na seriju su veoma pozitivne. „Variety“ je opisao serijal kao izuzetno dobro napravljen i istakao da poziva na želju za više. Serija donosi obilje istorijskih trenutaka, snažnih scena i pohvala, ali takođe i iskrenih ispovesti ovih žena koje su definisale pojam „supermodela“. Čak i danas, u svojim 50-im godinama, one privlače pažnju, nastavljaju sa radom i ostavljaju svoj pečat u medijima.
Sindi Kraford je otkrila kako ju je Opra Winfrey predstavila kao „nekretninu“ na početku njenog modeling puta, dok je Linda Evanđelisti hrabro govorila o svojim iskustvima zlostavljanja u braku. Naomi Kembel je otvoreno pričala o svojoj borbi sa zavisnošću od droge tokom 1990-ih godina, koja je gotovo ubila na vrhuncu karijere. Kembel je priznala da je počela koristiti kokain kako bi se nosila s traumama iz detinjstva i gubitkom bliskog prijatelja, poznatog italijanskog dizajnera Đanija Versaćea.
„Tuga je oduvek bila čudna stvar u mom životu jer nisam uvek pokazivala osećanja. Bila bih šokirana i uznemirena kada se nešto dogodi, a kasnije bih se slomila. No, tugu sam držala u sebi. Kada sam počela da uzimam, želela sam da izbrišem tugu. Zavisnost je takva us*ana stvar, stvarno jeste„, rekla je Kembel i nastavila „Pomislite kako će vam zalečiti rane, ali to se ne događa. A može izazvati ogroman strah i teskobu. Tako sam postala jako ljutita.“
Naomi je u dokumentarcu ispričala i kako se njen svet potresao kada je Versaće ubijen ispred svoje vile u Majami Biču, 1997. godine. „Kada pokušate nešto da potisnete, svoja osećanja, to govori o napuštanju. Ja sam to pokušavala.“ rekla je, „Ali ne možete to da potisnete. Ubijala sam samu sebe i bilo je jako bolno. Odlučila sam da odem na rehabilitaciju. Bila je to jedna od najboljih stvari koje sam mogla da uradim za sebe.
Kembel je priznala kako je mnogo godina radila na sebi i trudila se da se nosi sa svojim problemima. „Zastrašujuće je uzeti ogledalo i pogledati se. Zastrašujuće je, i trebalo mi je mnogo vremena da mogu da se nosim s tim. Sve te stvari i danas ponekad isplivaju na površinu. No, danas imam alate koji mi pomažu da se s tim nosim.“ kazala je Kembel, koja je svojim iskustvom pomogla drugima u njihovom bitkama, poput dizajnera Marka Džejkobsa i Džona Đalijana.
I pre serije, Naomi je govorila o traumama iz detinjstvakoje je iskusila nakon što je njen otac napustio njenu majku. O tome je pričala 2000. godine u intervjuu s Barbarom Volters, koji je iskorišćen kao deo materijala u dokumentarcu.
„Mnogo toga izvire iz mog djetinjstva, mnoga pitanja… Recimo, kada ne poznaješ svog oca ili ne viđaš svoju majku. To donosi mnogo raznih osećanja„,objasnila je Kembel, koja je danas i sama majka dvoje dece. „Jedan od tih osećanja je ljutnja. Ona je manifestacija dubljih problema. Mislim da se temelji na nesigurnosti, niskom samopoštovanju i usamljenosti.„
Rekla je kako ju je sve to činilo ranjivom, posebno jer su svi mislili da je jaka, da sve može.
„No, želela sam da me ljudi takvom vide. Bojala sam se da će me, ako ne budem takva, ako budu znali kakva sam zaista, gaziti„, objasnila je. Indirektno, osvrnula se i na optužbe za agresivnost i nasilje. U februaru 2000. godine izjasnila se krivom na sudu u Torontu zbog gađanja bivše lične asistentice mobilnim telefonom 1998. godine. Nekoliko drugih zaposlenih 2006. godine Kembel je optužilo za zlostavljanje.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Mondo.rs)
