DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN 29. OKTOBAR: Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić, američka berza doživela krah poznat kao „crni petak“, Bin Laden priznao da stoji iza napada 9/11
439. Vandali, predvođeni kraljem Genserikom, osvojili su Kartaginu koja je postala glavni grad vandalske države u Africi.
1321. Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekonomski i kulturni razvoj, postavljene su osnove zakonodavstva i državne uprave. Podigao je i obnovio više crkava i manastira (Gračanica, Nagoričino).
1507 – Rođen je španski vojskovodja Fernando Alvares de Toledo (Alvarez), vojvoda od Albe. Kao namesnik Holandije (1567-73) sprovodio je teror nad protivnicima španske krune, tokom kojeg je pogubljeno 18.000 ljudi. Preko svoje špijunske mreže podsticao je progone hugenota (protestanata) u Francuskoj za vreme Katarine Mediči.
1814. Prvi parni ratni brod „Fulton“ koji je konstruisao Robert Fulton, porinut je u njujorškoj luci.
1881. U Japanu je osnovana prva nacionalna politička stranka (Jiyuto).
1888. U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj „kanal treba da bude slobodan i otvoren, za vreme rata i u vreme mira, za sve trgovačke i ratne brodove bez razlike na zastavu“.
1889. Umro je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Gavrilovič Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonstvom u Sibir (1864). Zalagao se da književnost bude orudje društvene kritike, a u delu „Šta da se radi“ izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo.
1897. Rođen je nemački nacistički političar Jozef Gebels (Joseph Goebbels), ministar prosvete i propagande nacističke Nemačke (1933-45), jedan od inspiratora antisemitskog terora. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine, izvršio je samoubistvo sa celom svojom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu.
1910. Rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer (Jules, Ayer), čija se knjiga „Jezik, istina i logika“ smatra manifestom logičkog pozitivizma („Zasnivanje empirijskog znanja“, „Problem saznanja“, „Pojam osobe“).
1911. Umro je Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer), američki novinski magnat, jedan od začetnika „žute štampe“, iz čije se fondacije svake godine dodeljuje „Pulicerova nagrada“ za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku.
1918. Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio raskid državno-pravnog odnosa sa Habsburškom monarhijom i proglasio pristupanje Hrvatske Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
1923. Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal (od 1930. Kemal Ataturk) postao je prvi predsednik.
1929. Krah Njujorške berze, poznat kao „crni utorak“, označio je početak velike krize koja je uzdrmala temelje američke privrede, a kasnije se proširila na ceo svet. Industrijska proizvodnja je pala u razvijenim zemljama na nivo s početka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona ljudi.
1950. Umro je švedski kralj Gustav V (Gustaf) koji je tokom vladavine od 1907. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.
1956. Dva dana uoči francusko-britanskog napada na Egipat, izraelska vojska napala je poluostrvo Sinaj.
1964. Ujedinjena Republika Tanganjika, Zanzibar i Pemba promenila je naziv u Tanzanija.
1996. U Beču je održana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetničkih dela koja su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nemački nacisti. Prihod je dodeljen ljudima koji su preživeli holokaust.
1998. Komisija za istinu Južne Afrike predala je izveštaj predsedniku Nelsonu Mendeli (Mandel) u kojem su bivši predsednik Bota (Botha), Mendelina bivša supruga Vini (Winni), Butelezi (Buthelezi) i Afrički nacionalni kongres optuženi za kršenje ljudskih prava.
1998. Veteran američke astronautike Džon Glen (John Glenn) u 77. godini spejs šatlom „Diskaveri“ ponovo je poleteo u kosmos, 36 godina posle svoje prve kosmičke misije.
1999. Iranski predsednik Muhamed Katami završio je posetu Parizu, prvu od 1979. godine, tokom koje je apelovao na globalnu toleranciju i bolje povezivanje sa Zapadom.
2000. Više od 30.000 ljudi demonstriralo je protiv neonacista u nemačkom gradu Diseldorfu.
2001. Japan je usvojio kontroverzni zakon koji dozvoljava japanskim oružanim snagama, prvi put posle Drugog svetskog rata, da budu angažovane u inostranstvu kao podrška američkim napadima u Avganistanu.
2002. U požaru koji je zahvatio petospratni Medjunarodni trgovinski centar u južno-vijetnamskom gradu Ho Ši Min, poginulo je 61, a povredjeno više od 100 ljudi. To je bio najveći požar u tom gradu u poslednjih 27 godina.
2003. U Tokiju (Japan) je osuđen na smrt vešanjem doktor Tomomas Nakagava, jedan od vođa japanskog kulta Strašnog suda, koji je 1995. učestvovao u napadu smrtonosnim nervnim gasom na tokijsku podzemnu železnicu kada je umrlo 12 ljudi.
2003. Umro je italijanski tenor Franko Koreli (Franco Corelli) jedan od najpopularnijih operskih pevača 20. veka, koji je nastupao u vodećim svetskim kućama, od milanske Skale do Metropoliten opere u Njujorku.
2004 – Lideri Evropske unije potpisali su u Rimu evropski ustav, a 25 zemalja članica EU imale su rok od dve godine za njegovu ratifikaciju.
2013. Umro je ugledni advokat i borac za ljudska prava Srđa Popović.
2004. Arapska televizija Al Džazira emitovala je video snimak u kojem je vođa Al Kaide Osama Bin Laden prvi put javno priznao da stoji iza terorističkih napada u SAD, 11. septembra 2001. godine.
2006. U avionskoj nesreći brazilskog aviona koji je nestao iznad prašuma Amazonije poginulo je 155 putnika i članova posade.
2015. Kina je ukinula „politiku jednog deteta“ koja je bila na snazi 36 godina i dozvolila svim kineskim parovima da imaju po dvoje dece.
2019. Libanski premijer Saad Hariri objavio je ostavku svoje vlade nakon dvonedeljnih protesta koji su paralisali zemlju.
2022. Poginulo je 150 ljudi i isto toliko povređeno u masovnoj gužvi u jednoj uskoj ulici u Seulu (Južna Koreja) tokom proslave Noći veštica.
2024. Poginulo je 93 ljudi u izraelskom napadu na petospratnu zgradu na severu Gaze u kojoj su bili sklonjeni raseljeni Palestinci, javila je civilna zaštita Gaze.
BONUS VIDEO:
Hypetv.rs/B92 V.J.
