Svako teško vreme ima svoje heroje. Vremena se menjaju. Vučja su. Mladež ima neke nove idole. Kriminalce koje vodaju po rijalitima, zarad sticanja gledanosti, pokorne političare sumnjivog morala, starlete bez dana radnog staža, bogate seksualnim iskustvom, pevače s govornom manom za čije razumevanje pesama treba titl.
Nova pesma trojca Raste, Voyaga i Darka Lazića je u trendingu, i oni su heroji današnjih klinaca. I to je super. Sve dok se ne izvrši analiza pesme pod nazivom “Pismo”.
Narativ je i više nego sjajan! Imamo sve: majku, Boga, nemojmo ništa bez Boga i krvavih ruku kada se pali sveća, i krst da visi na retrovizoru; zatim pištolj, kao falusni simbol, komad gvožđa na koji se lože mahom dečaci, plus ležanje na robiji, Zabela mu dođe kao Oksford, a tu je i neverstvo sabraće, “loženje” na skraćenice UKP, BMW i slične, a kako i ne bi nastali tako krasni stihovi kada nam je uzor vođa nekadašnjeg zemunskog klana, sad počasni građanin kojeg su baš tako fino pre neki dan sačekale novinarske ekipe, sa sve lovorovim vencima.
O čemu još pevaju ovi Kum 1, Kum 2 i Kum 3 sa Aliexpress-a – Darko Lazić, Voyage i Rasta, 3 u 1 – zavijanje, robotski rep i autotune, i koju poruku šalju blagorodnim spotom i blaženom pesmom?
Tu je i ruka na volanu, druga na njenom kolenu, kao simbol večne ljubavi materijalističke. I nije da treba citirati Momu Kapora u pesmama, ali treba i ovo preživeti. Makar starije generacije.
Žao nam je, deco, što vam nismo ostavili bolje pesme. Nadajmo se da ovo nije ono najbolje što ova tri umetnika umeju.
Ipak, jedno im ne možemo osporiti – dobra strana svih današnjih pesama je što se brzo zaborave. Instant su. Kao i celokupna (ne)kultura koju konzumiramo. Žali Bože utrošenog materijala za njen nastanak.
Blistavo i strašno, kako napisa Bekim Fehmiu.
