Dečak ubica (13), koji je 3. maja ubio devet svojih vršnjaka i čuvara škole u OŠ „Vladislav Ribnikar“, za pet dana puni 14 godina i postaje krivično odgovoran, ali samo za dela koja bi počinio posle tog datuma.
Iako se mnogi u komentarima na internetu „raduju“ 14. rođendanu ubice zbog toga što postaje krivično odgovoran, to ništa neće promeniti u slučaju masakra u „Ribnikaru“ – on i dalje neće moći krivično da odgovara za stravičan masakr koji je počinio, jer zakon ne može retroaktivno da se primenjuje.
Dečak ubica je rođen 31. jula 2009. godine, što znači da je u trenutku zločina imao samo 13 godina. Uprkos stravičnoj težini počinjenog masakra i pokazanoj svireposti, on prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnoj pravnoj zaštiti maloletnih lica ne može krivično da odgovara jer se tretira kao – dete!
– Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo 14 godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon – piše u članu 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela.
Pažljivo planirao monstruozni zločin
Da je ovaj 13-godišnjak pažljivo pripremao svoj monstruozni plan saopštili su i funkcioneri MUP-a na konferenciji za novinare na dan zločina. Kako su tada saopštili, dečak je imao spisak „prioritetnih meta“ – imena vršnjaka koje planira da ubije, pripremio je Molotovljeve koktele, mapu školu..
Ono što dodatno budi jezu i pokazuje koliko daleko je ovaj dečak išao jeste i to da je istraživao Krivični zakon, te da se veruje da je masakr planirano počinio pre nego što je napunio 14 godina, kako za njega ne bi odgovarao.
Posle gotovo tri meseca od tragedije, za pet dana, dečak-ubica će napuniti 14 godina i postaje krivično odgovoran, ali to u ovom slučaju ništa neće promeniti. Zakon ne može da se primeni retroaktivno: dečak ubica je u tom kobnom trenutku imao 13 godina.
– To je jedno od načela krivičnog postupka, kao i što niko ne može da bude gonjen za delo koje nije bilo propisano kao krivično u trenutku kad je izvršeno, bez obzira na to što je propisano kasnije kao takvo. Krivični zakon može da se primeni retroaktivno samo ako je to povoljnije za okrivljenog. Na primer, kada bi se sutra ukinulo krivično delo uvrede, obustavili bi se svi postupci koji su u toku za to delo, bez obzira na to što su započeti u vreme kad je delo postojalo – objašnjava advokat Denis Bećirić.
Kako on objašnjava, ako izvršilac u momentu izvršenja dela nije imao dovoljno godina da odgovara, to se neće promeniti ni kasnije.
– Konkretno, u ovom slučaju, ako izvršilac nije bio deliktno odgovoran u trenutku izvršenja dela, to svojstvo ne može ni kasnije da stekne – priča advokat Bećirić.
Krivični zakon je propisao da je donja starosna granica 14 godina od kako se gledaju kao mlađi maloletnici, a sve ispod 14 godina su deca, koja nisu krivično odgovorna.
– Ideja je da deca ne odgovaraju do 14. godine jer nemaju dovoljnu svest o tome šta rade. Bbilo bi nepravedno da ih kasnije osude za nešto za šta u trenutku izvršenja nisu bili svesni – objašnjava naš sagovornik.
Nakon ovog zločina bilo je pomena o samom pomeranju granice za krivičnu odgovornost, o čemu je pričao i predsednik države Aleksandar Vučić. On je, nakon tragedije u školi na Vračaru, istakao kako će predložiti da se smanji starosna granica za krivično-pravnu odgovornost maloletnih lica sa 14 na 12 godina, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ipak, o tome još uvek nema zvaničnih informacija.
Svedočio u postupku protiv oca
Ipak, iako dečak neće odgovarati, njegov otac se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer se sumnja da je upravo on obučavao svog sina da puca, vodio ga u streljanu, ali i nije držao oružje po propisima. To oružje je iz sefa uzeo dečak i tog 3. maja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ušetao sa pištoljima iz kojih je ubio osam devojčica, jednog dečaka i čuvara škole.
Dečak je u krivičnom postupku protiv njegovog oca davao iskaz u svojstvu svedoka. On je ispitivan četiri sata na okolnosti koje se njegovom ocu stavljaju na teret – odakle mu oružje, da li ga je otac obučavao da puca i slična pitanja, kako bi se rasvetlili detalji o tome odakle dečaku oružje.
Takođe, dečak ubica je pričao i o masakru koji je počinio. Njega su ispitivali advokati porodica žrtava, ali i sami roditelji, koji su prisustvovali svedočenju koje se odvijalo putem video linka. Nakon više od dva meseca od masakra, dečak ubica je prvi put progovorio o zločinu koji je počinio. On nije istakao jasan razlog zbog kojeg je ubio vršnjake, ali je ispričao kako je došao do sefa, kao i da je konačnu odluku doneo tog kobnog 3. maja.
Dečak ubica je utvrdio da mu „nije bilo lako da dođe do oružja“. Sef s pištoljem je bio postavljen veoma visoko, skoro pri plafonu, a morao je da sazna i šifru za otključavanje.
– Kad ga je tata otključavao video sam da je šifra 637 – objasnio je dečak ubica kako je došao do oružja.
On je takođe rekao da je definitivnu odluku da ipak ide da ubija doneo kobnog 3. maja. Repetirao je očev pištolj već u stanu, a imao je četiri okvira sa po 18 metaka.
Očevo oružje je prvi put uzeo iz sefa nekoliko dana pre 1. maja. Isprobao je „zbrojovku“ iz koje je kasnije kobnog dana i pucao. Zapaljive koktele, koje je takođe poneo u školu, napravio je sam u kućnom toaletu. Kupio je etanol u apoteci i napunio flaše, a za fitilj iscepao svoju majicu.
On je tada izjavio i da se kaje, a nije želeo ni da gleda fotografije žrtava, jer mu je bilo „neprijatno“ – otkrio je ranije izvor.
Sa druge strane, advokati koji zastupaju porodice žrtava su istakli kako dečak nije zvučao kao da se kaje, kao i da je sve vreme bio hladnokrvan.
hypetv.rs / kurir.rs
